Dok u regionu cene voća i povrća prave sve veći pritisak na kućne budžete, u Srbiji bi priprema zimnice ove godine mogla da prođe bez dodatnog udara na novčanik. Dobar rod omogućio je proizvođačima da zadrže prošlogodišnje cene, pa će ajvar koštati 600, a kisela paprika 500 dinara.
Sezona spremanja domaće zimnice polako se zahuktava, ali će, zahvaljujući dobrom rodu voća i povrća, cene po tegli ostati iste kao i prošle godine.
Za razliku od komšija Hrvata, kod kojih su cene voća i povrća toliko skočile da će kupovina domaće zimnice biti pravi luksuz, u Srbiji će, zahvaljujući rodnoj godini, ono biti pristupačno svima.
Da li će kupiti voće i povrće i sami zasukati rukave i spremati sve što im treba da napune špajz ili će gospodski iskeširati novac za gotovu domaću zimnicu, to pre svega zavisi, kako kaže Ana Nikodijević iz Topole kod Oplenca, od potreba i načina života ljudi.
“Ako se ove godine ne isplati krastavac, isplatiće se džem”
Ana se 31 godinu bavi spremanjem zimnice i kaže da od tog posla živi cela porodica, školuju se deca i od tog posla će zaraditi penziju.
– Mi imamo svoje gazdinstvo i da nije isplativo pravljenje zimnice, ne bismo se time bavili. Crvenu papriku, karfiol i patlidžan već 12 godina kupujemo od istog proizvođača, a ostalo krastavac, šargarepu, kupus i razno voće proizvodimo sami i od toga što proizvedemo pravimo zimnicu.
Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom i sirovina vam je presudna, a svaka godina je drugačija. Jedne godine bude ovako, druge onako. Ako se ove godine ne isplati krastavac, isplatiće se, na primer, džem. To su karike u lancu i kada imate veliki broj proizvoda, nešto vas uvek izvuče. Prošle godine smo džem od kajsije naplatili za naredne dve godine jer nam je kajsija bila rodila – navodi Ana Nikodijević.
Cenovnik: koliko košta domaća zimnica
Slana zimnica
- kiseli krastavci, 720 ml – 450 dinara
- kisela paprika, 720 ml – 500 dinara
- svež mleveni paradajz, 1 l – 500 dinara
- kuvani paradajz, 1 l – 500 dinara
- šarena i druge zimske salate,720 ml – od 400 do 500 dinara
- ajvar, 370 ml – 600 dinara
- pinđur, 370 ml – 500 dinara
- ljutenica, 370 ml – 500 dinara
- paprika punjena sirom u maslinovom ulju, 370 ml – 600 dinara
- kisela somborka, 720 ml – 600 dinara
- ljute papričice s različitim dodacima, 370 ml – 400 dinara
Slatka zimnica
- slatko (od različitih vrsta voća), 370 ml – 500 dinara
- kompoti (trešnja, višnja, šljiva, breskva…), 720 ml – 450 dinara
- džem od jagoda, 370 ml – 500 dinara
- pekmez (šljiva, breskva, nektarina), 720 ml – 500 dinara
- džem (breskva, nektarina), 720 ml – 600 dinara
- džem od kajsije, 720 ml – 700 dinara
- hladno ceđeni sokovi (bez dodatka šećera i vode), 1 l – od 500 do 600 dinara
- biljni sokovi uz dodatak bagremovog meda (maslačak, kopriva, nana, matičnjak, zova), 1 l – 450 dinara
- biljni sirup od zove, 1 l – 600 dinara
Ona ističe da ove godine zimnica neće poskupeti i sve što napravi prodavaće po prošlogodišnjim cenama, jer zahvaljujući tome što su na gazdinstvo doveli vodu iz čak šest izvora nisu imali velike gubitke zbog suše.
– Nije sjajna situacija, ali smo ulagali u nove izvore i doveli vodu sa šest mesta. Na tržištu je došlo do ekspanzije pripreme zimnice. Mnogim ljudima je to dodatni posao i zarada, ali, za razliku od njih, nama je to predodređeno našim načinom života. To nisu brze pare, to je kontinuitet, jer radimo to što radimo. To nam je osnovno sredstvo za život i zato smo razmišljali na vreme i obezbedili vodu iz više izvora – ističe Nikodijević za Kurir.
Niska otkupna cena: voće propada, poklonićemo ga
U pravljenju zimnice Ani Nikodijević pomaže suprug i u sezoni još dve žene, dok za berbu u voćnjaku angažuju sezonske radnike. Ipak, kako kaže, ne mogu sve voće da prerade.
– Ove godine puno voća propada zbog niske otkupne cene, a ne možemo sve da preradimo, zato što moramo da uložimo veliku svotu novca u proizvodnju zimnice i da ona posle stoji neprodata. Odlučili smo još kad smo brali jagode, da ih nećemo poklanjati otkupljivačima da zarađuju na našoj muci. Bolje da ih poklonimo drugim ljudima da sami beru. Sutra dolaze ljudi da beru šljive za sebe – kaže Ana.
Prema njenim rečima, ljudi su različiti i od toga i njihovog načina života zavisi da li će sami praviti ili kupiti domaću zimnicu.
Pijaca ili market
Ana ističe da neke mušterije od nje kupuju proizvode koji su 100 odsto domaći, a ipak prate akcije i nešto drugo kupuju u marketima.
S druge strane, ima i onih domaćica koje tvrde da se pravljenje zimnice ne isplati i da odustaju od tog posla.
Komentari (0)