Naša zemlja poslednjih 40 godina nije dovoljno razvijala energetski sektor i nismo se dovoljno pripremali da prihvatimo nove obnovljive izvore energije (OIE) koji se sada lako mogu napraviti, pošto je potrebno vrlo kratko vreme da se izgradi vetropark ili solarna elektrana, izjavio je danas profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Miloš Banjac.
On je za TV K1 rekao da ovi varijabilni izvori energije remete dosadašnji energetski sistem, koji mora da se izbalansira, odnosno mora da postoji bazna proizvodnja i neke druge elektrane koje će uspeti da izbalansiraju ceo sistem.
– Mi se nismo pripremili na vreme za to. Trenutno imamo negde oko 12-13 odsto tih varijabilnih izvora električne energije, solara i vetra, što je najmanje u okruženju, i već smo uveli neku vrstu moratorijuma da ne možemo dalje da idemo, zato što naš elektroenergetski sistem ne može da primi tu količinu energije – istakao je on.
Ocenio je da je problem sa ulaganjem u energetske sisteme to što je to dugoročan posao i naveo da se o Đerdapu 3 i Bistrici priča od sedamdesetih godina prošlog veka te da da su studije za Bistricu postojale još 2004. godine, ali da to niko nije pokrenuo.
Naveo je da je jedino napravljena Termoelektrana Kostolac od 350 megavata, što je počelo da se radi pre 15 godina.
Prema njegovim rečima, Evropa je daleko odmakla od nas u prelasku na obnovljive izvore energije.
– Pojednostavljeno, koncept je proizvesti električnu energije iz svega što može da je obnovljivo i preći na korišćenje te obnovljive električne energije gde god može. Dakle, i u transportu, i u industriji. Korišćenje toplotnih pumpi za grejanje. Nikako fosilna goriva. Za to su vam potrebne ogromne količine električne energije – naglasio je on.
Naveo je da se prema potrošnji energije neophodno ponašati racionalno i štedeti ovaj resurs, kao i vodu.
– Kada se tiče elektroenergetskog sistema, naši gubici na distributivnoj mreži, su nekih 12,0 odsto, a tehnički bi trebalo da to bude oko šest odsto, što znači da mi šest odsto izgubimo. Država sistemski mora da se pobrine da smanji te gubitke gde god je moguće. Mnogo veći su ti gubici nego što domaćinstva i građani mogu da uštede – rekao je on i dodao da bi i pored toga struja trebalo da se štedi i da se ne rasipa.
Istakao je da je reka Drina i dalje poslednji neiskorišćeni hidropotencijal u Evropi, a Srbija se Drinom graniči sa Bosnom i Hercegovinom te da bi tu trebalo da se reše neki problemi u odnosima, jer nam voda protiče i odlazi u nepovrat, a ne koristimo je.
Naveo je da Srbija koristi dva odsto svog solarnog potencijala i šest odsto vetropotencijala, što je prema njegovoj oceni, zanemarljivo.
– Kada je reč o solarnom potencijalu, država mora da napravi bolji, jednostavniji program, isplativiji za građane, da bi rasteretila elektroenergetski sistem, da u ovim trenucima svako domaćinstvo, koje god može, proizvodi električnu energiju prvenstveno za svoje potrebe. Proizvodnja električne energije iz Sunca poklapa se sa letnjim potrebama za klima-uređaje – rekao je on.
Ocenio je da taj program mora biti jednostavniji i da imamo dobre primere i u Crnoj Gori i u Hrvatskoj kako su oni to rešili.
– Hajde da mi i kao država subvencionišemo to, bar u onom investicionom delu, da to zaživi. Da rasteretimo mrežu u tom smislu, ali da to bude planski, da ne napravimo sledeći problem neplanski, da uđemo u nešto, pa onda imamo problem – naveo je Banjac.
Komentari (0)