Nakon što su u Srbiji prošle nedelje otkriveni prvi pacijenti sa teškim, neuroinvazivnim oblikom groznice Zapadnog Nila, najnoviji podaci pokazuju da se opasni virus koji prenose komarci ubrzano širi evropskim kontinentom i zemljama u okruženju.
Od početka sezone nadzora u Srbiji su zvanično potvrđena dva slučaja obolevanja, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Obolele osobe su sa teritorije Beograda, starosti 75 i 85 godina, što dodatno potvrđuje da su stariji sugrađani u najvećem riziku od razvoja težih kliničkih slika. Oba pacijenta su hospitalizovana na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu zbog razvoja neuroinvazivnog oblika bolesti. Epidemiolozi upozoravaju da je sezona transmisije u punom jeku i da uobičajeno traje sve do novembra.
Virus se širi regionom i omiljenim letovalištima
Prema najnovijem izveštaju „Batuta”, u državama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora registrovano je čak 241 lokalno stečeni slučaj infekcije virusom Zapadnog Nila kod ljudi, a virus je identifikovan u 59 područja širom sedam evropskih zemalja:
-
Italija: 139 slučajeva
-
Grčka: 61 slučaj
-
Španija: 17 slučajeva
-
Severna Makedonija: 13 slučajeva
-
Rumunija: 6 slučajeva
-
Francuska: 4 slučaja
-
Nemačka: 1 slučaj
Ono što posebno poziva na oprez jeste podatak da se virus aktivno širi u našem neposrednom okruženju i na popularnim letnjim destinacijama.
Prenosilac je „domaći” komarac
Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Glavni prenosilac virusa je vrsta Culex pipiens — takozvani domaći ili rečni komarac koji je široko rasprostranjen u našoj zemlji. Budući da vakcina protiv ove bolesti ne postoji za ljude, jedini efikasan način prevencije jeste sprečavanje uboda insekata i smanjenje njihove populacije.
Simptomi i razvoj teške kliničke slike
Simptomi bolesti nastaju 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca. Kod oko 80 odsto zaraženih infekcija protiče bez simptoma, dok oko 20 odsto inficiranih ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja, a ređe se javljaju otok limfnih žlezda i osip po koži.
Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike sa znacima upale mozga (encefalitis) ili upale moždanica i kičmene moždine (meningitis).
U takvim situacijama dolazi do pojave ukočenosti vrata, stupora, dezorijentacije, kome, tremora, konvulzija, mišićne slabosti i paralize. Ovi simptomi mogu trajati nekoliko nedelja, sa mogućim trajnim neurološkim oštećenjima.
Vodič za zaštitu: Ključne preporuke „Batuta”
Institut „Batut” apeluje na građane da primenjuju mere lične zaštite kako bi smanjili rizik od zaražavanja:
-
Upotreba repelenata: Nosite preparate protiv insekata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.
-
Adekvatna odeća: Nosite odeću dugih rukava i nogavica, svetlih boja. Odeća bi trebalo da bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju i kroz pripijene tkanine.
-
Izbegavanje rizičnih termina: Smanjite boravak napolju u vreme najintenzivnije aktivnosti komaraca — u sumrak i u zoru.
-
Zaštita doma: Koristite zaštitne mreže na prozorima i vratima i po mogućstvu boravite u klimatizovanim prostorima.
-
Uklanjanje stajaće vode: Najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za ljubimce, kanti, buradi i limenki. Uklonite odbačene gume i sve druge predmete u kojima se sakuplja kišnica.
Ukoliko se primete bilo kakvi simptomi koji ukazuju na neuroinvazivni oblik bolesti (poput visoke temperature, jake glavobolje, ukočenosti vrata, dezorijentisanosti ili slabosti), obavezno se odmah obratite izabranom lekaru.
Komentari (0)