Pre nešto više od jednog veka u Francuskoj je razvijen Bineov test inteligencije, koji je ubrzo stigao i u Sjedinjene Američke Države. Testiranju su bili podvrgnuti učenici javnih škola, lekari, ali i imigranti na ostrvu Elis.
Od tridesetih godina 20. veka rezultati IQ testova počeli su postepeno da rastu. Svaka nova generacija u proseku je ostvarivala nešto bolje rezultate od prethodne, a tokom većeg dela 20. veka prosečni rezultati testova inteligencije povećavali su se za oko tri poena po deceniji, čak i kada su istraživači koristili različite testove i metodologije.
Ti mali pomaci vremenom su se značajno nagomilali. Tako bi ljudi koje bi njihovi preci smatrali genijalcima, prema standardima njihove generacije, danas mogli biti ocenjeni samo kao natprosečno inteligentni.
Ovaj fenomen nazvan je Flinov efekat, po obrazovnom stručnjaku Džejmsu Flinu, koji je o njemu objavio rad 1984. godine.
Zašto je IQ decenijama rastao?
Istraživači su ponudili različita objašnjenja za dugogodišnji rast rezultata. Među mogućim faktorima bili su bolja ishrana, manje prosečan broj dece u porodicama, raniji početak obrazovanja i složenije životno okruženje.
Genetske promene smatrane su manje verovatnim objašnjenjem, jer se genetski sastav populacije ne menja dovoljno brzo da bi objasnio promene tokom svega nekoliko generacija.
Rast IQ-a uglavnom se smatrao pozitivnim trendom, budući da je viši rezultat na testovima inteligencije povezan sa višim nivoom obrazovanja, boljim poslovima i dužim i zdravijim životom.
Očekivalo se da će se rast nastaviti, makar i sporijim tempom. A onda su rezultati počeli da padaju.
Obrnuti Flinov efekat
U nekoliko evropskih zemalja zabeležen je pad rezultata na standardizovanim testovima inteligencije. Naučnici su zbog toga počeli da ispituju da li se sličan trend pojavljuje i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Socijalna naučnica Elizabet Dvorak sa Univerziteta Nortvestern posvetila je tom pitanju svoj master rad. Sa kolegama je analizirala rezultate kognitivnih testova gotovo 400.000 odraslih Amerikanaca prikupljenih od 2006. do 2018. godine, piše Science Alert.
Istraživači su koristili podatke projekta SAPA, onlajn istraživačke platforme koja je prikupila odgovore više od milion učesnika.
Analizom je obuhvaćeno 394.378 osoba starosti od 18 do 90 godina koje su rešavale zadatke iz Međunarodnog resursa za kognitivne sposobnosti (ICAR), otvorenog testa inteligencije.
Umesto da posmatraju samo ukupni rezultat, istraživači su analizirali različite kognitivne sposobnosti pojedinačno.
Među njima su bili:
- matrično rezonovanje, koje meri prepoznavanje apstraktnih obrazaca i rešavanje problema;
- nizovi slova i brojeva, koji procenjuju logičko zaključivanje;
- verbalno rezonovanje, zasnovano na vokabularu i opštem znanju;
- trodimenzionalna rotacija, odnosno sposobnost mentalnog predstavljanja i pomeranja objekata u prostoru.
Izračunati su i ukupni kombinovani rezultati svih zadataka.
Tokom 13 godina istraživanja pronađeni su podaci koji odgovaraju onome što se naziva obrnuti Flinov efekat – odnosno trendu pada rezultata na određenim testovima kognitivnih sposobnosti.
Čak je i sama Dvorak bila iznenađena rezultatima.
– Nedeljama sam ponovo pregledala sav kod. Mislila sam da sam nešto pogrešila i da ću morati da odložim predaju rada. Ali onda sam pokazala rezultate svom mentoru, a on je rekao: „Ne, matematika ti je tačna“ – ispričala je ona.
Najveći pad kod mlađih i slabije obrazovanih
Ukupni kognitivni rezultati opadali su tokom posmatranog perioda, a trend je primećen među različitim starosnim grupama i nivoima obrazovanja, kao i kod muškaraca i žena.
Najizraženiji pad zabeležen je kod odraslih između 18 i 22 godine, kao i kod učesnika sa nižim nivoom obrazovanja.
Međutim, nisu sve sposobnosti beležile isti trend.
Rezultati u zadacima matričnog rezonovanja i nizova slova i brojeva uglavnom su opadali zajedno sa ukupnim rezultatima, što ukazuje na slabije rezultate u oblastima apstraktnog i logičkog zaključivanja.
Kod verbalnog rezonovanja promena je bila znatno manja i nije dostigla prag koji bi istraživači smatrali značajnim za obrnuti Flinov efekat.
Jedna oblast izdvojila se potpuno suprotnim trendom.
Rezultati na zadacima trodimenzionalne rotacije poboljšali su se tokom perioda istraživanja. Reč je o sposobnosti mentalnog manipulisanja predmetima u prostoru.
Jedna od teorija je da bi na ovaj deo rezultata mogli da utiču video-igre.
Napredak u prostornim sposobnostima primećen je kod velikog dela odrasle populacije, što sugeriše da neke vrste zaključivanja mogu slabiti, dok se druge kognitivne sposobnosti istovremeno poboljšavaju.
Pad rezultata zabeležen i na drugim testovima
Slični trendovi primećeni su i na drugim testovima. ACT, koji se koristi kao alternativa SAT-u prilikom upisa na fakultete u SAD, beleži kontinuirani pad prosečnih rezultata tokom poslednje decenije, dok su i rezultati na SAT-u takođe opadali.
Trend pada počeo je pre nego što je generativna veštačka inteligencija postala široko dostupna, pa se ona ne može smatrati uzrokom promena.
Isto tako, trend je počeo pre pandemije koronavirusa, što znači da ni karantin ni sam kovid-19 ne mogu jednostavno da objasne rezultate.
Jedan od perioda koji se vremenski poklapa sa početkom promena jeste kraj 2000-ih, kada je upotreba pametnih telefona počela naglo da raste.
Da li su pametni telefoni deo problema?
Kolumnista londonskog Timesa Džejms Meriot smatra da bi promena načina na koji ljudi čitaju mogla da bude jedan od faktora.
On smatra da je prelazak sa štampanih knjiga na sadržaj koji se konzumira putem pametnih telefona doveo do slabljenja određenih intelektualnih sposobnosti.
– Štampa zahteva da izgradimo logičan argument za neku temu – rekao je Meriot.
Prema njegovom mišljenju, knjige podstiču način razmišljanja u kojem argument mora da bude logički povezan, dok društvene mreže i video-platforme omogućavaju jednostavno iznošenje tvrdnji bez istog nivoa argumentacije.
Meriot smatra da štampani tekst podstiče logičnije, racionalnije i intelektualno zahtevnije procesuiranje informacija.
Istraživanje ne daje odgovor na pitanje zašto
Istraživanje Elizabet Dvorak i njenih kolega, međutim, ne može da utvrdi šta je uzrok pada rezultata.
Podaci su prikupljani od različitih grupa ispitanika u različitim periodima, a nisu pratili iste pojedince tokom godina. Zbog toga istraživanje može da ukaže na promene na nivou čitave populacije, ali ne može da utvrdi njihove konkretne uzroke.
Rezultati zato ne znače jednostavno da ljudi postaju „gluplji“. Naprotiv, istraživanje ukazuje na mnogo složeniju promenu kognitivnih sposobnosti, pri kojoj se neke sposobnosti pogoršavaju, dok se druge poboljšavaju.
Promene u načinu života, obrazovanju, tehnologiji i okruženju mogle bi da menjaju način na koji ljudi koriste različite mentalne sposobnosti.
Jedno je, prema istraživačima, izvesno: način na koji se kognitivne sposobnosti populacije menjaju nije jednostavan nastavak višedecenijskog rasta IQ rezultata.
Moguće je da savremeno društvo istovremeno jača neke sposobnosti, dok druge slabe – što bi mogla biti posledica života u kulturi koja se neprestano menja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)