Prijateljstva i bliski odnosi, često počinju rečenicom: “I ja to volim!“ Međutim, novo istraživanje iz oblasti socijalne psihologije, pokazuje da bi mnogo snažniji okidač za povezivanje, moglo da bude nešto sasvim drugačije,zajedničko negodovanje.
Prema studijama objavljenim u časopisu Personality and Social Psychology Bulletin, ljudi mogu da razviju osećaj bliskosti mnogo brže kada otkriju da dele ista negativna mišljenja, odnosno kada shvate da im se ne dopadaju iste stvari, pojave ili ponašanja.
Ovaj fenomen psiholozi nazivaju “negativno socijalno povezivanje“ (negative social bonding) proces u kojem zajednička odbojnost prema nečemu stvara osećaj pripadnosti i povezanosti.
Zašto nas zajednička neslaganja tako brzo zbližavaju?
Iako na prvi pogled deluje da bi pozitivne stvari trebalo da budu osnova svakog odnosa, istraživači objašnjavaju da negativni stavovi često nose više informacija o osobi.
Kada neko kaže da voli određeni film, restoran ili muzički bend, to otkriva deo njegovog ukusa. Ali kada kaže da ne podnosi određeno ponašanje, ideju ili pojavu, to često šalje dublju poruku o njegovim vrednostima, granicama i načinu razmišljanja.
Upravo zbog toga rečenica poput: “Ne mogu da verujem, koliko me nervira ista stvar koja nervira i tebe“, može da stvori osećaj trenutnog savezništva.
Psiholozi smatraju da ljudi kroz zajedničke negativne stavove brže prepoznaju “sličnost u načinu gledanja na svet“, što može da pojača osećaj poverenja.
Efekat “mi, protiv sveta“
Jedan od razloga zbog kojih zajedničke nesklonosti povezuju ljude jeste stvaranje osećaja zajedničkog identiteta.
Kada dve osobe otkriju da imaju isti stav prema nečemu što im smeta, često nastaje osećaj male “zajednice“,čak i ako je reč o nečemu potpuno bezazlenom, poput omiljene ili omražene televizijske serije, navika ljudi u javnosti ili svakodnevnih situacija koje ih nerviraju.
Ovaj mehanizam poznat je i iz društvene psihologije: ljudi prirodno traže pripadnost grupama koje dele njihove stavove i vrednosti.
Ipak, istraživači upozoravaju da ovakav način povezivanja ima dve strane. Dok zajedničko negodovanje može brzo stvoriti bliskost, preterano oslanjanje na negativnost može dovesti do stvaranja odnosa zasnovanih samo na kritikovanju drugih ili osećaju isključenosti.
Zašto se negativna mišljenja pamte bolje?
Naučnici već dugo proučavaju takozvanu “negativnu pristrasnost“ – sklonost ljudskog mozga da snažnije registruje i pamti negativne informacije.
Evolutivno gledano, obraćanje pažnje na ono što može predstavljati opasnost ili problem bilo je važno za preživljavanje. Danas se taj mehanizam može pojaviti u društvenim situacijama: ljudi često brže reaguju na ono što ih nervira ili zabrinjava, nego na ono što im je samo prijatno.
Zbog toga zajednička frustracija ponekad može da stvori snažniji emotivni odgovor, nego obična saglasnost oko pozitivnih stvari.
Od prijateljstva do svakodnevnih razgovora
Otkrića iz socijalne psihologije objašnjavaju i zašto se ljudi često povezuju kroz male svakodnevne “zajedničke neprijatelje“ – od omraženih navika kolega na poslu, do komentara o nekom trendu koji im se ne dopada.
Prvi razgovori između nepoznatih ljudi, često postaju opušteniji kada pronađu nešto oko čega se slažu da ih nervira.
Međutim, stručnjaci naglašavaju da najstabilniji odnosi ipak nastaju kombinacijom pozitivnih i negativnih zajedničkih iskustava. Zajednički smeh, podrška i interesovanja grade dugoročnu bliskost, dok zajedničko negodovanje može biti samo početna iskra.
Isti ukus nas spaja, ali iste vrednosti nas povezuju
Nova saznanja ne znače da ljudi treba da traže samo ono što ne vole kod drugih. Umesto toga, ona pokazuju koliko su ljudski odnosi složeni.
Ponekad upravo kroz rečenicu: “I meni to smeta“, ljudi prvi put otkriju da dele sličan pogled na svet.
Drugim rečima – zajedničke strasti mogu da nas okupe, ali zajedničke frustracije ponekad mogu da nas povežu brže.
Komentari (0)