Srpski stručnjaci će tokom narednih 17 meseci, u okviru saradnje sa francuskim partnerima, učestvovati u obukama, radionicama i stručnim posetama u Francuskoj kako bi stekli nova znanja i iskustva neophodna za sprovođenje prve faze razvoja nuklearnog programa u Srbiji, a pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Radoš Popadić kaže da bi nuklearna energija mogla da bude realno rešenje za naš energetski miks.
– Sporazum sa Francuskom elektroprivredom i Francuskom agencijom za razvoj omogućava nam da sprovedemo važnu analizu i uradimo studije, obuke i treninige na temu nuklearne energije. To će nam omogućiti da naši kadrovi dođu na jedan viši nivo znanja i iskustva, ali i da pripremimo strategiju razvoja kadrova za nuklearni program imajući u vidu da je pred nama proces dug petnaestak godina – rekao je Popadić u intervjuu za Tanjug.
Sporazumom, koji je 29. jula ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala sa francuskim partnerima u Vladi Srbije, zvanično je otpočela prva faza razvoja nuklearnog programa u Srbiji.
– Ta faza bi trebalo da nam pokaže sa kojim kapacitetima trenutno raspolažemo, kao i koje kapacitete u procesu treba da obezbedimo. Mi u ovoj prvoj fazi imamo zadatak da objasnimo opravdanost razmatranja razvoja programa nuklearne energije i da u okviru naših starteških dokumenata pokažemo da nam je potrebno jedno takvo rešenje imajući u vidu rast potreba za električnom energijom zbog dekarbonizacije, elektrifikacije automobila i data centara – objašnjava Popadić.
On dodaje da će sporazum omogućiti zajednički rad ministarstava, univerziteta i naučnih institucija Srbije i Francuske.
Na pitanje koliko je vremena potrebno da bismo školovali jednog stručnjaka za nuklearnu energiju, Popadić napominje da ne krećemo od nule pošto već imamo određeno nasleđe iz osamdesetih godina prošlog veka.
– Za školovanje jednog nuklearnog inženjera su potrebne godine, a rekao bih i decenije, s obzirom na to da je to uvek kombinacija nekog univerzitetskog obrazovanja i prakse. Ono što je važno jeste da naši univerziteti i neki fakulteti, razmatraju kako da se pripreme za ovaj razvoj. Nedavno smo imali inicijativu Instituta za nuklearne nauke Vinča i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu da oforme jedan program za master studije. Važno je da se zna da se ništa ne dešava od danas za sutra. Važno je dugoročno planiranje i to ćemo raditi narednih 15 godina – rekao je Popadić.
On ističe da Srbija ima veliki broj stručnjaka u inostranstvu, koji bi mogli da se priključe razvoju domaćeg nuklearnog programa.
Kada je reč o lokaciji na kojoj će biti izgrađena prva srpska nuklearka, kako se očekuje do 2040. godina, Popadić kaže da je još rano da se o tome diskutuje, ali i da je izgradnja malih modularnih reaktora uvek opcija.
– Važno je da u ovoj fazi napravimo strateška dokumenta koja će pokazati da je nuklearna energija jedno realno rešenje za naš energetski miks, gde bi mi pored vode, vetra i sunca, imali i jedan stabilan izvor energije koji je najmanje osetljiv na vremenske prilike – rekao je Popadić.
Podseća da već neke zemlje u regionu, poput Mađarske, Rumunije, Bugarske i Slovenije, poseduju nuklearne kapacitete.
– Aktuelene situacije sa sušom i smanjenjim vodostajem pokazuju osetljivost nuklearnih elektrana na količinu dostupne vode, ali je važno znati da nuklearne elektrane sa najsavremenijom tehnologijom koje su već u eksploataciji mogu da rade i sa manje vode zbog naprednijih sistema za hlađenje – kazao je Popadić Tanjugu.
Govoreći o bezbednosti nuklearnih postrojenja, Popadić kaže da smo kao društvo ostali u godini Černobiljske katastrofe zanemarujući da je tehnologija uznapredovala proteklih decenija.
– Možete da zamislite šta se desilo u međuvremenu na polju nuklearne energetike kada uporedite današnje automobile sa onima od pre 40 godina. Važno je da se sistemi sigurnosti i bezbednosti i sva iskustva koja su postojala u tom periodu dele vrlo otvoreno. Međunarodna agencija za atomsku energiju je ta koja to radi i prema onim zemljama koje su nove u ovome, jer je važno da se sva ta iskustva organizuju na jedan odgovoran i sistematičan način – naveo je Popadić.
Građanima koji strahuju od nuklearne energije, Popadić poručuje da nema razloga za brigu.
– Neki se možda plaše da se voze avionom, a ipak mnogi se voze. Mi smo još daleko od jedne takve odluke, ali moramo da pratimo trendove, da sagledamo naše potrebe i da budemo spremni da u pravom trenutku donosimo prave odluke. Zemlje u okruženju imaju takva rešenja, a na nama je da prvo razvijamo kadrove i da blagovremeno informišemo javnost, kako bi ceo proces bio transaprentan – rekao je Popadić.
Srbija je u saradnji sa Francuskom elektroprivredom nedavno završila izradu Preliminarne tehničke studije u oblasti nuklearne energije, a u planu su još tri studije u okviru prve faze nuklearnog programa, dok će ostalih 14 biti predmet daljeg razmatranja sa različitim međunarodnim kompanijama koje poseduju neophodno iskustvo.
Glavne aktivnosti u prvoj fazi razvoja nuklearnog programa obuhvataju jačanje kompetencija institucija i stručnih timova, razvoj kadrovskih kapaciteta, razvoj projektnih i upravljačkih znanja, unapređenje bezbednosne kulture, kao i sticanje tehničkih znanja neophodnih za donošenje informisanih odluka, u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE).
Srbija je u novembru 2024. ukinula moratorijum na proizvodnju nuklearne energije.
Time je okončana zabrana izgradnje nuklearnih elektrana koja je bila na snazi od 1989. godine.
Francuska je danas evropski lider u proizvodnji nuklearne energije, dok su SAD, Kina i Ruska Federacija vodeće na svetskom nivou.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)