Kada beba na svet dolazi prirodnim putem, prolazeći kroz porođajni kanal, ona odmah dolazi u kontakt sa mikroorganizmima iz majčinog vaginalnog i crevnog sekreta. Taj skup mikroorganizama poznat je kao mikrobiom i smatra se važnim delom ranog razvoja deteta.
Kod porođaja carskim rezom situacija je drugačija, jer beba ne prolazi kroz porođajni kanal, već dolazi na svet hirurškim putem, u sterilnim uslovima. Zbog toga se pojavila ideja da se novorođenčetu omogući raniji kontakt sa majčinim mikroorganizmima kroz takozvanu vaginalnu setvu.
Ipak, ova metoda izaziva brojne rasprave među stručnjacima. Dok jedni smatraju da može da pomogne u prenošenju majčinog mikrobioma na dete, drugi upozoravaju na moguće rizike.
Kako se izvodi vaginalna setva
Kako bi i dete rođeno carskim rezom što pre došlo u kontakt sa majčinim mikrobiomom, odmah nakon porođaja može da se uradi postupak poznat kao vaginalna setva ili vaginal seeding.
Način izvođenja objasnio je Kristof Hertel iz Univerzitetske bolnice u Vircburgu:
– Pre carskog reza iz porođajnog kanala uzima se bris sa vaginalnim sekretom majke. Nakon završetka zahvata, štapićem koji je prethodno navlažen tim sekretom protrljaju se usta i koža novorođenčeta. Cilj ovog postupka je da beba dobije deo mikroorganizama sa kojima bi bila u kontaktu da je rođena prirodnim putem -, rekao je Hertel.
Metoda oko koje nema saglasnosti
Stručnjaci još nisu postigli dogovor kada je reč o vaginalnoj setvi, prvenstveno zato što postoji relativno malo dostupnih podataka i naučnih istraživanja koja bi potvrdila njene koristi i moguće posledice.
Udruženja ginekologa i pedijatara ovu metodu ne preporučuju. Deo istraživača i lekara smatra da postoji mogućnost prenosa opasnih mikroorganizama sa majke na dete.
Među njima se navode streptokoke grupe B, hlamidija, ali i virus herpesa. Njihova zabrinutost zasniva se na tome što bi beba mogla da dođe u kontakt sa uzročnicima infekcija odmah po rođenju.
Sa druge strane, zagovornici vaginalne setve smatraju da se takve infekcije mogu dogoditi i tokom prirodnog porođaja, kada beba svakako prolazi kroz porođajni kanal.
Zbog toga je, prema rečima dr Hertela, važno pažljivo sagledati prednosti i nedostatke ove metode. Mogućnost vaginalne setve, kako naglašava, ne bi trebalo da bude glavni razlog zbog kojeg se žena odlučuje za carski rez.
U kojim zemljama ima najviše carskih rezova
Broj žena koje se porađaju carskim rezom sve je veći, a ovaj zahvat odavno se više ne obavlja isključivo iz medicinskih razloga.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, postoji pet zemalja koje imaju posebno visoku stopu carskih rezova, a u nekim slučajevima ona prelazi i 50 odsto. To su Dominikanska Republika, Brazil, Kipar, Egipat i Turska.
Hertel navodi da navodna bezbednost carskog reza za bebu predstavlja samo jedan od razloga zbog kojih se žene odlučuju za ovu vrstu porođaja.
– Naravno da postoji strah od bolova, ali i mediji igraju važnu ulogu, jer nam predstavljaju ideal lepote koji žene posle prirodnog porođaja možda više ne oličavaju -, rekao je Hertel.
Carski rez može da utiče na razvoj mikrobioma
Iako se carski rez često doživljava kao bezbedan način dolaska bebe na svet, on ipak nije potpuno bez rizika za dete.
Oko pola sata pre samog zahvata trudnica dobija antibiotik kako bi se sprečila infekcija rane. Međutim, dete dolazi u kontakt sa tim lekom još dok se nalazi u materici.
Hertel je objasnio da je dokazano kako su sva deca imala odgovarajući nivo antibiotika u pupčanoj vrpci.
Takvo rano izlaganje antibioticima može da izazove stvaranje otpornosti na antibiotike, što kasnije može da predstavlja problem ukoliko njihova primena bude neophodna tokom lečenja.
Pored toga, rana upotreba antibiotika može da utiče na sastav crevnog mikrobioma bebe i da podstakne razvoj određenih bolesti, među kojima se navode astma, gojaznost i alergije.
Dojenje i kontakt sa majkom kao prirodna podrška
Iako vaginalna setva pokušava da nadoknadi deo mikroorganizama koje beba ne dobija tokom carskog reza, naučnici su otkrili da postoji i drugi način prenosa majčinog mikrobioma.
Priroda, kako navode stručnjaci, već ima svoje rešenje – dojenje i bliski kontakt majke i deteta.
Holandska studija objavljena početkom marta 2023. godine u časopisu “Ćelijski domaćin i mikrobi” pokazala je da se mikrobiom majke na novorođenče prenosi preko kontakta kože i majčinog mleka, a ne samo preko vaginalnog sekreta.
Autori studije naveli su da sve to zajedno bebi obezbeđuje svojevrsni “arsenal” mikroba. Ukoliko neki deo nedostaje, kao što je slučaj sa vaginalnim sekretom kod carskog reza, taj nedostatak mogu da nadoknade kontakt kože i majčino mleko.
Takvo povezivanje majke i bebe poznato je kao “bonding”, odnosno vezivanje sa majkom. Hertel objašnjava da ovaj proces može da pomogne da se mikrobiom bebe tokom prvih nekoliko nedelja razvija slično kao kod dece rođene prirodnim putem.
Zbog toga stručnjaci naglašavaju značaj čestog dojenja i maženja bebe.
Ukoliko majka ne može ili ne želi direktno da doji, jedna od mogućnosti je i ispumpavanje mleka i davanje bebi na flašicu. Ova praksa postala je češća nakon širenja tvrdnji da dojenje može da utiče na izgled grudi.
I u tom slučaju poželjno je da se prilikom hranjenja flašicom ostvari što više kontakta kože između majke i bebe, piše “Dojče vele”.
Komentari (0)