Zahvaljujući dobijenim rezultatima poslednjeg merenja,Jupiter ipak nije toliko “veliki“ kako se godinama verovalo. Najnovija naučna otkrića ukazuju na to da je najveća planeta Sunčevog sistema, zapravo nešto manja i spljoštenija, nego što su do sada pokazivali udžbenici.
Kako navode naučnici, nastavna literatura iz astronomije širom sveta moraće da se revidira, nakon što je međunarodni tim istraživača došao do najpreciznijih merenja Jupitera do sada, piše New York Post.
“Udžbenici će morati da se ažuriraju. Veličina Jupitera se, naravno, nije promenila, ali način na koji je merimo jeste“, izjavio je koautor studije Johai Kaspi, planetarni naučnik sa Instituta Vajcman u Izraelu.
Studija, objavljena u časopisu “Nature Astronomy“, pokazuje da Jupiter ima prečnik na ekvatoru od 88.841 milja (oko 143.000 kilometara), što je približno osam kilometara manje nego što se ranije smatralo. Prema navodima agencije Rojters, planeta je time “tanja“ za oko pet milja u odnosu na prethodne procene.
Još izraženija razlika primećena je u merenju od pola do pola. Prečnik Jupitera u tom pravcu približno je 24 kilometra manji, nego što su pokazivala starija merenja. To znači da je gasoviti gigant i nešto spljošteniji nego što se ranije mislilo.
Iako ove razlike deluju zanemarljivo u poređenju sa ogromnim dimenzijama Jupitera, naučnici ističu da je reč o značajnom odstupanju u odnosu na podatke koji su decenijama važili za standard. Dosadašnje procene bile su zasnovane na merenjima koje su krajem sedamdesetih godina prošlog veka prikupile NASA-ine letelice “Vojadžer“ i “Pionir“.
Novo razumevanje Jupiterove veličine omogućila je svemirska sonda “Juno“, koja od 2016. godine kruži oko ove planete. Misija je produžena 2021. godine, čime je naučnicima pružena, kako navode, “retka prilika“ da analiziraju čak 26 novih, izuzetno preciznih merenja.
Za razliku od prethodne putanje, izmenjena orbita omogućila je sondi da prolazi iza Jupitera u odnosu na Zemlju.
Praćenjem načina na koji se radio-signali zakrivljuju, dok prolaze kroz atmosferu, istraživači su uspeli da naprave detaljne mape temperature i gustine, što je dovelo do znatno preciznijeg modela Jupiterove unutrašnje strukture. Za razliku od ranijih studija, novi proračuni uzeli su u obzir i snažne vetrove na planeti, koji utiču na njen oblik.
“Teško je sagledati šta se dešava ispod Jupiterovih oblaka, ali radio-podaci nam pružaju uvid u dubinu zonalnih vetrova i moćnih oluja“, naveo je Kaspi.
Iako se radi o relativno maloj korekciji u proceni dimenzija, značaj za astronomiju je veliki.
Na širem planu, studija doprinosi boljem razumevanju načina na koji planete nastaju i evoluiraju.
“Jupiter je najverovatnije prva planeta koja se formirala u Sunčevom sistemu. Proučavajući ono što se dešava u njegovoj unutrašnjosti, sve smo bliže razumevanju kako su nastali Sunčev sistem i planete poput naše“, zaključio je Kaspi.
Komentari (0)