Mnogi vlasnici pasa i mačaka svoje ljubimce nazivaju “krznenim bebama“, slave im rođendane, kupuju poklone i razgovaraju s njima kao sa članovima porodice. Iako se takvo ponašanje često smatra simpatičnom navikom, naučna istraživanja pokazuju da iza njega možda stoji mnogo više od puke emocije. Prema rezultatima više studija iz oblasti neuronauke i psihologije, ljudski mozak može reagovati na sopstvenog ljubimca na način koji u određenim aspektima podseća na reakcije roditelja prema deci.
Emocije kao sa decom
Jedno od najpoznatijih istraživanja sproveli su naučnici iz Massachusetts General Hospital i Harvard Medical School, koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) kako bi pratili moždanu aktivnost majki dok posmatraju fotografije svoje dece i svojih pasa. Rezultati su pokazali da se pri pogledu na sopstvenog psa aktiviraju brojni regioni mozga povezani sa emocijama, nagrađivanjem, privrženošću i socijalnim vezama,isti sistemi koji se aktiviraju kada roditelji gledaju svoju decu.
Nisu zamena za decu
Istraživači su otkrili da postoji zajednička mreža moždanih regiona odgovornih za osećaj bliskosti, empatije i emocionalne povezanosti. Učesnice istraživanja ocenile su fotografije svoje dece i svojih pasa gotovo podjednako prijatnim i emotivno značajnim.
Međutim, naučnici naglašavaju da ljubimci nisu “zamena za decu“ u biološkom smislu. Studija je pokazala i važne razlike. Kod pogleda na sopstveno dete aktivirani su delovi srednjeg mozga povezani sa roditeljskim instinktom i evolutivnim mehanizmima brige o potomstvu, dok su kod pasa izraženije bile oblasti povezane sa prepoznavanjem lica, socijalnom komunikacijom i emocionalnom nagradom. Drugim rečima, veze su slične, ali nisu identične.
Spaja ih “hormon povezivanja“
Psiholozi ističu da je razlog za snažnu povezanost između ljudi i pasa delom rezultat hiljada godina zajedničke evolucije. Procenjuje se da su psi pripitomljeni pre najmanje 15.000 do 30.000 godina, a tokom tog perioda razvili su izuzetnu sposobnost razumevanja ljudskih emocija, izraza lica i gestova. Brojna istraživanja pokazala su da psi mogu da prate ljudski pogled, prepoznaju emocionalna stanja i uspostavljaju kontakt očima koji podstiče lučenje oksitocina — hormona poznatog kao “hormon povezivanja“ ili “hormon ljubavi“.
Dodatna istraživanja ukazuju da određene fizičke karakteristike pasa mogu podstaći takozvani “efekat bebe“. Velike oči, zaobljene crte lica i izražajna mimika aktiviraju mehanizme u ljudskom mozgu koji podstiču zaštitničko ponašanje i brigu. Naučnici su ustanovili da čak i osobe koje nisu roditelji pokazuju snažne pozitivne emocionalne reakcije kada posmatraju lica beba, ali i štenaca.
Savremena društvena kretanja dodatno pojačavaju ovaj fenomen. U mnogim razvijenim zemljama broj domaćinstava sa kućnim ljubimcima raste iz godine u godinu. U Sjedinjenim Američkim Državama više od dve trećine domaćinstava poseduje najmanje jednog ljubimca, dok istraživanja tržišta pokazuju da vlasnici sve češće troše novac na zdravstvenu negu, osiguranje, specijalnu ishranu i luksuzne proizvode za svoje pse i mačke. U pojedinim državama industrija kućnih ljubimaca danas vredi više desetina milijardi dolara godišnje.
Mozak koristi iste neurološke puteve
Stručnjaci smatraju da ljubimci mnogim ljudima pružaju emocionalnu podršku, osećaj pripadnosti i svakodnevnu rutinu. Tokom pandemije COVID-19 posebno je zabeležen porast udomljavanja pasa i mačaka, jer su mnogi ljudi tražili društvo i emocionalnu stabilnost tokom perioda izolacije.
Iako nauka ne tvrdi da je odnos prema ljubimcu potpuno isti kao odnos roditelja prema detetu, istraživanja sve jasnije pokazuju da ljudski mozak zaista koristi slične emocionalne i neurološke puteve kada razvija snažnu vezu sa životinjom. Zato možda i nije toliko iznenađujuće što mnogi vlasnici svojim psima tepaju, vode duge razgovore i brinu o njima gotovo kao o članovima porodice.
Drugim rečima, ako svom psu objašnjavate zašto kasnite kući ili ga pitate kako je proveo dan, nauka sugeriše da niste jedini i da vaš mozak zaista može da ga doživljava mnogo više od običnog kućnog ljubimca.
Komentari (0)