Na društvenim mrežama, poslednjih nedelja, pažnju je privukla neobična tvrdnja jednog neurologa iz njujorške bolnice Mount Sinai-pacijentu koji je patio od izražene anksioznosti preporučio je da svakodnevno drži isplažen jezik oko 40 sekundi. Navodno, već nakon dve nedelje, nivo kortizola,hormona stresa,pao je iz “kliničkog opsega anksioznosti“ na normalne vrednosti, bez promene terapije.
Stručno objašnjenje
Iako ovakve tvrdnje često zvuče kao senzacionalistički internet trendovi, stručnjaci ističu da iza njih ipak postoji određena neurološka i fiziološka logika. Veza između vrata, nervnog sistema i stresa mnogo je složenija nego što se ranije mislilo, a savremena istraživanja sve češće ukazuju na to da hronična napetost mišića vrata i vilice može direktno uticati na rad mozga, disanje i nivo hormona stresa.
Zašto je vrat važan za nervni sistem?
Ljudski vrat predstavlja jedno od najosetljivijih područja tela. Kroz njega prolaze ključni nervi, krvni sudovi i mišićne strukture koje povezuju mozak sa ostatkom organizma. Neurolazi i fizioterapeuti navode, da se upravo u vratu i ramenima, često akumulira najveći deo hronične telesne napetosti.
Neki stručnjaci procenjuju da između 60 i 80 odsto dugotrajne mišićne napetosti, kod osoba pod stresom, može biti koncentrisano upravo u predelu vrata, ramena i vilice. Razlog za to leži u stalnoj aktivaciji simpatičkog nervnog sistema,mehanizma poznatog kao odgovor “bori se ili beži“.
Kada je organizam pod psihološkim pritiskom, mišići vrata i ramena instinktivno se zatežu kako bi telo bilo spremno za reakciju. Problem nastaje kada takvo stanje postane trajno. Dugotrajna kontrakcija može da utiče na disanje, cirkulaciju i čak na način na koji mozak registruje opasnost.
Kakve veze ima isplažen jezik sa stresom
Vežba koja uključuje držanje jezika van usta možda deluje neobično, ali stručnjaci objašnjavaju da ona aktivira specifične mišiće jezika, vilice i prednjeg dela vrata. Time može doći do refleksnog opuštanja dubokih mišića vrata i smanjenja pritiska u području gde prolaze važni nervi.
Posebno je značajan vagusni nerv,jedan od glavnih nerava parasimpatičkog sistema, zaduženog za smirivanje organizma nakon stresa.
Savremena istraživanja pokazuju da određene vežbe disanja, pokreti jezika, pevanje, grgljanje ili stimulacija grla mogu indirektno aktivirati vagusni nerv i pomoći telu da izađe iz stanja stalne pripravnosti.
Resetovanje signala koji putuje u mozak
Kod osoba sa hroničnom anksioznošću često dolazi do plitkog disanja, ukočene vilice i napetosti prednjeg dela vrata. Zbog toga pojedini neurolozi i terapeuti koriste jednostavne telesne tehnike kako bi “resetovali“ signal koji telo šalje mozgu.
Kortizol — hormon koji telo drži u alarmnom stanju
Kortizol je hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde kao odgovor na stres. U kratkim periodima on pomaže organizmu da funkcioniše pod pritiskom, ali dugotrajno povišen nivo može imati ozbiljne posledice.
Povišen kortizol povezuje se sa:anksioznošću i nesanicom,ubrzanim radom srca,problemima sa koncentracijom,slabljenjem imuniteta,povećanjem telesne težine,hroničnim umorom,tenzijskim glavoboljama.
Zbog toga su metode koje mogu pomoći regulaciji nervnog sistema poslednjih godina, postale predmet intenzivnih istraživanja. Naučnici sve više proučavaju kako telesni položaj, disanje i mišićna napetost utiču na emocionalno stanje.
Kako do osećaja smirenosti
Iako ne postoje velike kliničke studije koje potvrđuju da samo držanje jezika 40 sekundi može dramatično smanjiti kortizol, stručnjaci naglašavaju da koncept “telo utiče na mozak“ nije nov. Brojna istraživanja potvrđuju da položaj tela, disanje i mišićni tonus mogu menjati aktivnost autonomnog nervnog sistema.
Fizioterapeuti navode da hronična napetost vrata često izaziva simptome koji podsećaju na anksioznost-vrtoglavice, osećaj pritiska u glavi, ubrzan puls i plitko disanje. Kada se ta napetost smanji, mnogi pacijenti prijavljuju osećaj smirenosti i lakše disanje.
Ipak, lekari upozoravaju da ovakve vežbe ne treba posmatrati kao zamenu za medicinsku terapiju kod ozbiljnih anksioznih poremećaja. One mogu biti pomoćna tehnika za relaksaciju, ali ne i univerzalni lek.
Sve više pažnje na vezi tela i emocija
Poslednjih godina neurologija, psihijatrija i fizioterapija sve više sarađuju u proučavanju veze između tela i mentalnog zdravlja. Koncept da “telo pamti stres“ više nije samo metafora ,sve više istraživanja pokazuje da dugotrajna emocionalna opterećenja mogu ostaviti fizičke posledice u mišićima, disanju i nervnom sistemu.
Zbog toga stručnjaci danas češće preporučuju kombinaciju terapije, fizičke aktivnosti, tehnika disanja, kvalitetnog sna i regulacije stresa kao deo sveobuhvatnog pristupa mentalnom zdravlju.
Komentari (0)