Kolumbijske vlasti odobrile su plan za eutanaziju desetina nilskih konja koji potiču iz privatnog zoološkog vrta Pabla Eskobara i koji danas slobodno žive u centralnom delu zemlje.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Velez izjavila je da dosadašnje mere kontrole populacije, uključujući kastraciju i premeštanje u zoološke vrtove, nisu dale rezultate i bile su finansijski zahtevne, prenosi CBS News.
Prema njenim rečima, planirana mera mogla bi da obuhvati do 80 jedinki, ali nije precizirala kada će sprovođenje početi.
– Ako ovo ne uradimo, nećemo moći da kontrolišemo populaciju. Moramo da preduzmemo ovu akciju kako bismo sačuvali naše ekosisteme – rekla je Velez.
Kolumbija je jedina zemlja van Afrike u kojoj postoji populacija divljih nilskih konja, potomaka četiri životinje koje je Pablo Eskobar doveo 1980-ih godina u svoju hacijendu Napoles, kompleks na reci Magdaleni koji je koristio kao privatno imanje.
Prema procenama Nacionalnog univerziteta Kolumbije, broj ovih životinja je 2022. godine dostigao oko 170 jedinki.
Vlasti su ih proglasile invazivnom vrstom, a stručnjaci upozoravaju da sterilizacija sama po sebi nije dovoljna za kontrolu populacije, dok su raniji pokušaji premeštanja u inostranstvo procenjeni na oko 3,5 miliona dolara.
Zvaničnici upozoravaju da nilski konji predstavljaju rizik za lokalno stanovništvo i ekosisteme, uključujući takmičenje sa autohtonim vrstama poput rečnih lamantina, kao i narušavanje rečnih sistema.
– Oni nemaju prirodne predatore kao u Africi, pa se populacija brzo širi i utiče na lokalni ekosistem. Kao velike životinje, troše velike količine vegetacije i stvaraju otpad koji zagađuje reke – navodi se u oceni stručnjaka za CBS News.
Hacijenda Napoles, nekadašnja Eskobarova imovina, danas funkcioniše kao tematski park sa zoološkim vrtom i turističkim sadržajima, gde su nilski konji i dalje jedna od glavnih atrakcija.
Plan ubijanja životinja izazvao je kritike aktivista za zaštitu životinja, koji upozoravaju da takav pristup šalje loš primer i zanemaruje etičke aspekte problema.
Senatorka i aktivistkinja za prava životinja Andrea Padilja ocenila je plan kao surov i optužila vlasti da izbegavaju dugoročna rešenja.
– Ubistva i masakri nikada neće biti prihvatljivi. Ovo su zdrava stvorenja koja su žrtve nemara državnih institucija – napisala je Padilja na platformi X.
U proteklih 12 godina kolumbijske vlasti su više puta pokušavale sterilizaciju populacije, ali su ti programi imali ograničen efekat zbog visokih troškova i teškoća u hvatanju životinja.
Povratak ovih životinja u Afriku ocenjen je kao neizvodljiv zbog ograničenog genetskog fonda i potencijalnog rizika od prenošenja bolesti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)