Ambicija Elona Maska da postavi podatkovne centre u svemiru ocenjena je kao odvažan i rizičan poduhvat, a stručnjaci upozoravaju da bi se plan njegove kompanije SpaceX mogao suočiti sa istim problemima koji su presudili jednom ranijem, neuspelom pokušaju premeštanja takvih postrojenja sa kopna, piše Futurism.
Majkrosoft je 2015. godine pokrenuo “Projekt Natick” – inovativni podvodni data centar uz obalu Škotske. Postrojenje, veličine i oblika cisterne kamiona, osmišljeno je da koristi morsku vodu za hlađenje i da bude uglavnom samodostatno nakon postavljanja na morsko dno.
Ideja je obećavala mnogo: hlađenje je jedan od najskupljih aspekata rada data centara, a ovde je bilo besplatno. Centar se napajao energijom vetra, što je projektu davalo predznak održivosti.
Međutim, danas je jasno da se data centri, koji niču širom sveta usred procvata veštačke inteligencije, ne grade u okeanu. Izvori za Reuters otkrili su da je projekat propao zbog nedostatka potražnje klijenata i ekonomske neodrživosti – razlozi koji bi mogli mučiti i Maskovu orbitalnu varijantu.
– Ti problemi u svemiru verovatno će biti još izraženiji nego pod morem – rekao je Roj Čua, osnivač analitičke kompanije AvidThink.
Problem nadogradnje i popravke
Ključni nedostatak oba projekta je oslanjanje na modularne jedinice koje je skupo postaviti, a kada jednom postanu operativne, ne mogu se nadograđivati niti popravljati. Potencijalni klijenti preferirali su kopnena postrojenja jer se mogu brže pustiti u rad i opremiti najnovijim hardverom. Ta mogućnost je danas važnija nego ikada, jer se AI čipovi konstantno unapređuju.
Jednom kada Mask postavi svoje orbitalne data centre, njihov hardver biće “zaključan doživotno”. Nova generacija AI hardvera – možda optimizovana za drugačiju AI arhitekturu – mogla bi učiniti Maskove skupe satelite zastarelim.
Stručnjaci takođe sumnjaju u predloženu veličinu satelita, koja bi prema prikazima kompanije bila veća od Međunarodne svemirske stanice.
Vrtoglavi troškovi i logistički izazovi
Troškovi postavljanja svemirskih data centara u velikom opsegu su enormni. Mask planira postavljanje milion satelita. Erik Berger, urednik portala Ars Technica, procenio je da bi osnovni trošak iznosio najmanje bilion dolara, dok analitičari iz istraživačke grupe Mofet Natanson smatraju da bi ukupni trošak mogao dosegnuti i nekoliko biliona dolara.
Čak i ako SpaceX prikupi toliki kapital, kompanija bi se suočila sa ogromnim brojem lansiranja potrebnih za realizaciju plana. Po procenama Mofet Natansona, SpaceX bi morao lansirati raketu Starship 3.000 puta godišnje, odnosno osam puta dnevno, dok je prošle godine izvršeno ukupno 167 lansiranja.
Starship je zamišljen kao raketa za višekratnu upotrebu koja može nositi znatno veći teret u orbitu od postojećih raketa, što ga u teoriji čini najisplativijim vozilom za taj posao. Ipak, projekat kasni godinama i eksplodirao je tokom mnogih testnih letova, od kojih nijedan nije stigao u orbitu.
Budućnost u nišnim primenama
Ako svemirski data centri i imaju budućnost, ona će biti u nišnim primenama kao dopuna konvencionalnim centrima – možda za vojne potrebe ili za pružanje računske moći svemirskim stanicama. To je daleko od Maskove vizije da svemirski podatkovni centri budu budućnost računarstva.
– Čvrsto verujem da u doglednoj budućnosti svemirski data centri neće moći zameniti one na Zemlji – rekao je za Reuters Ruso, direktor istraživanja u konsultantskoj firmi Analysys Mason.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)