Danas je prizor ogromnih mašina koje tokom noći uređuju ski-staze postao uobičajen, u gotovo svakom modernom zimskom centru. Međutim, pre nego što su se pojavile moćne “snowcat“ mašine, održavanje ski-staza izgledalo je gotovo nezamislivo – i oslanjalo se na snagu ljudi, skija i veliku dozu hrabrosti.
Stari snimci iz sredine 20. veka, pokazuju kako su radnici na skijama vukli ili upravljali velikim uređajima za ravnanje snega, bez ikakve motorne pomoći. Jedan od najpoznatijih primera potiče iz američkog ski-centra Winter Park Resort, gde je početkom pedesetih godina razvijena neobična naprava nazvana Bradley Packer-Grader.
Ovu napravu osmislio je pionir održavanja ski-staza Stiv Bredli 1951. godine. Uređaj je funkcionisao tako što je na prednjem delu imao metalnu oštricu koja je sekla neravnine i vrhove snežnih “bregova“, dok je iza sledio veliki drveni valjak koji je drobio i sabijao sneg. Na kraju je bila mrežasta “tepih-struktura“ koja je zaglađivala površinu staze.
Najneobičniji deo procesa bio je način upravljanja. Mašina bi se najpre uz pomoć ski-lifta ili T-bara podigla na vrh staze, a zatim bi se skijaš spustio niz padinu, dok je uređaj klizio iza njega i ravnao sneg. Takav sistem zahtevao je izuzetnu kontrolu i snagu, jer je vozač praktično upravljao teškim mehanizmom, dok je jurio niz planinu.
U praksi, posao je bio daleko od bezbednog. Radnici su morali da održavaju ravnotežu i brzinu dok je uređaj težak stotine kilograma pratio njihovu putanju. Jedna pogrešna procena mogla je da dovede do gubitka kontrole nad mašinom i ozbiljne povrede. Uprkos tome, ovaj metod koristio se više od decenije i predstavljao je jednu od prvih organizovanih tehnika za uređivanje ski-staza.
Pre pojave modernih mašina, održavanje staza često se svodilo i na još primitivnije metode. U mnogim ski-centrima radnici su jednostavno skijali gore-dole po padinama kako bi sabijali svež sneg, dok su drugi koristili lopate ili specijalne drvene valjke. Tek tokom šezdesetih godina ski-industrija počela je da uvodi prve motorizovane mašine za uređivanje staza, što je značajno promenilo način održavanja planinskih terena.
Danas su u većini velikih ski-centara standard ogromni “snowcat“ traktori sa gusenicama koji tokom noći obrađuju kilometre staza, stvarajući prepoznatljivu strukturu snega koju skijaši vide ujutru. U nekim od najvećih centara čitave flote ovih vozila rade neprekidno, kako bi staze bile savršeno pripremljene, za hiljade posetilaca svakog dana.
Kada se pogleda istorija ovog posla, jasno je koliko se tehnologija promenila. Ono što je nekada bio fizički rizičan zadatak za jednog skijaša i improvizovanu napravu, danas je visoko organizovan sistem sa sofisticiranom opremom, GPS-navigacijom i mašinama teškim više tona.
View this post on Instagram
Komentari (0)