Radim u firmi već godinama i službeni auto mi je dizel. Vozim ga svaki dan, navika, rutina, automatizam. Međutim, privatno imam benzinca. I upravo ta kombinacija me je jednog popodneva skupo mogla da košta, da nisam stao na vreme.
Bio sam rasejan, kasnio sam na sastanak i svratio sam na pumpu „usput“. Ušao sam, otvorio rezervoar, uzeo pištolj… i sipao. Tek kada sam završio, vratio pištolj vidim da sam uzeo pištolj od benzina po navici umesto dizela , shvatio sam šta sam uradio. Sipao sam benzin u dizel.
U tom trenutku bukvalno sam se uhvatio za glavu. Srce mi je lupalo, u stomaku knedla. Prva misao: „Gotovo, napravio sam ogromnu štetu.“ Druga misao: „Srećom nisam upalio auto?“ tad mi je bilo malo lakše.
Ali šta dalje?
Panika, dilema i klasične greške koje ljudi prave
U glavi mi se vrte razne opcije. Da zovem šlep službu? Da guram auto sa pumpe? Da sipam još dizela „da razblažim“ benzin? Da pokušam da upalim pa šta bude?
Sve te ideje su loše, ali kad si u stresu, razum često nije prvi koji se javi.
I baš tada mi pada na pamet nešto jednostavno: pumpadžije ovo sigurno ne vide prvi put. Ljudi greše, naročito kad voze različita vozila. Pitam momka koji radi na pumpi šta da radim i on se samo nasmeje i kaže:
„Niste prvi danas.“
Objasnio mi je smireno da se pogrešno sipano gorivo dešava češće nego što mislimo i da je najvažnije što nisam palio auto. Onda mi daje vizit-kartu firme koja se bavi upravo tim – pražnjenjem rezervoara i šlep službom ako zatreba.
Rešenje na licu mesta – brže nego što sam očekivao
Iskreno, bio sam skeptičan. Očekivao sam komplikaciju, čekanje satima, ogromne troškove. Ipak, pozvao sam broj sa vizitke.
Javili su se odmah. Bez dramatizacije. Pitali su me šta sam sipao, koliko, u koji auto i da li sam palio motor. Kad sam rekao da nisam, rekli su:
„Super. Bićemo kod vas za dvadesetak minuta.“
I zaista – momci su stigli za manje od 20 minuta. Profesionalni, smireni, sa opremom. Na licu mesta su ispumpali pogrešno sipano gorivo, proverili sistem i objasnili mi šta je urađeno i šta dalje.
Nije bilo rastavljanja pola auta, nije bilo šlepanja, nije bilo dodatnih problema. Sve je rešeno tu, na pumpi.
Kad su završili, rekli su mi kada mogu bezbedno da sipam dizel i da nastavim vožnju. Motor je ostao netaknut.
Lekcija koju ne zaboravljaš (i savet drugima)
Ovo iskustvo me je naučilo nekoliko važnih stvari. Prvo, nepažnja se dešava svima, bez obzira na iskustvo. Drugo, najveća greška je panika i paljenje auta. Treće, postoje ljudi koji se ovim bave svaki dan i znaju tačno šta treba da se radi.
Da sam upalio motor „da vidim hoće li da radi“, danas bih verovatno pričao potpuno drugačiju priču, i gledao račun sa mnogo više nula.
Zato, ako vam se ikada desi da pogrešno sipate gorivo, stanite. Ne palite auto. Pitajte osoblje na pumpi. Pozovite profesionalce koji mogu da reše problem na licu mesta, bez dodatne štete.
Meni su ti momci bukvalno spasli motor, vreme i živce. A ta vizit-karta SP star bike mi i dalje stoji u novčaniku, čisto da se ne zaboravi. Jer koliko sam shvatio oni to jedini rade u Beogradu na licu mesta.
Jer neke greške se dese jednom. A neke je pametno da se više nikad ne ponove.
Komentari (0)