U mnogim porodicama postoji tiha šala da su prvorođena deca “odgovorna i ozbiljna“, dok su ona druga “opuštenija, nestašnija i sklonija pravljenju nereda“. Međutim, nova istraživanja sugerišu da iza ove svakodnevne opservacije možda stoje dublji psihološki i socijalni mehanizmi.
Nedavna studija ukazuje na to da drugorođena deca mogu češće doprinositi neredu, kako u kući, tako i u širem društvenom okruženju. Istraživači smatraju da ključnu ulogu igra porodična dinamika, posebno razlike u roditeljskoj pažnji, očekivanjima i načinu vaspitanja. Kada se rodi drugo dete, roditelji već imaju iskustvo, ali i manje vremena i energije da se u potpunosti posvete svakom detetu pojedinačno.
Za razliku od prvorođenih, koji u ranim godinama imaju potpunu pažnju roditelja, drugorođena deca od samog početka dele pažnju sa starijim bratom ili sestrom. To može uticati na razvoj njihove ličnosti, samopouzdanja i načina na koji traže pažnju,često kroz nestašluke, humor ili prkos.
Rezultati iz različitih studija nisu potpuno jednoznačni. Neka istraživanja nisu pronašla jasnu vezu između redosleda rođenja i poremećaja ponašanja poput ADHD-a. Međutim, druge analize sugerišu da drugorođena deca, posebno dečaci, mogu biti sklonija rizičnom ponašanju i problemima sa autoritetima u adolescenciji.
Istovremeno, postoje i pozitivni aspekti. Kasnije rođena deca često razvijaju bolje socijalne veštine, jer odrastaju u okruženju gde stalno komuniciraju sa starijom braćom i sestrama. Nauče da pregovaraju, dele, brane se i prilagođavaju,što ih može učiniti snalažljivijima u društvu.
Drugim rečima, “nestašnost“ drugorođenih nije nužno znak problema, već može biti rezultat njihove potrebe da pronađu svoje mesto u porodici.
Adlerova teorija: borba za identitet
Ove savremene nalaze zanimljivo dopunjuje teorija austrijskog psihologa Alfreda Adlera, jednog od pionira individualne psihologije. Adler je verovao da redosled rođenja snažno utiče na razvoj ličnosti, jer oblikuje način na koji dete doživljava sebe u odnosu na druge.
Prvorođeni su često odgovorni, ambiciozni i skloni vođstvu, ali mogu osećati ljubomoru kada izgube “ekskluzivnu“ pažnju roditelja.
Drugorođeni žive u senci starijeg deteta i često pokušavaju da se istaknu drugačijim ponašanjem,kroz humor, buntovništvo ili rizik.
Najmlađi mogu postati razmaženi, ali i kreativni, jer dobijaju mnogo pažnje.
Jedinci često imaju osobine prvorođenih, ali bez rivalstva sa braćom i sestrama.
Adler je smatrao da drugorođena deca razvijaju snažnu potrebu da “sustignu“ starije dete, što ih može učiniti takmičarskim, ali i sklonijim kršenju pravila. U toj borbi za identitet, oni često traže pažnju na drugačiji način – nekad kroz šarm, nekad kroz nestašluk.
Ipak, savremena psihologija naglašava da redosled rođenja nije jedini faktor. Na ponašanje deteta utiču i stil vaspitanja,ekonomski uslovi,emocionalna klima u porodici,ličnost roditelja,razlika u godinama između dece.
U porodicama gde roditelji uspešno balansiraju pažnju i jasno postavljaju granice, razlike između prvorođene i drugorođene dece često su mnogo manje izražene.
Ideja da su drugorođena deca “problematičnija“ .ne može se smatrati univerzalnom istinom. Iako postoje obrasci koji ukazuju na veću sklonost ka buntovništvu i rizičnom ponašanju, isto tako postoji i niz dokaza da su ona društveno prilagodljivija, snalažljivija i emocionalno fleksibilnija.
Kako su to već primetili i Adler i savremeni psiholozi,deca ne postaju ono što jesu zbog redosleda rođenja, već zbog načina na koji doživljavaju svoje mesto u porodici.
A ponekad, malo “nereda“ nije znak problema, već kreativnosti, radoznalosti i potrebe da se bude primećen.
Komentari (0)