Prilikom otkrića koje značajno proširuje nađe znanje o životinjskoj navigaciji, naučnici su identifikovali najstarije neposredne dokaze da su živa bića koristila Zemljino magnetno polje za orijentaciju još pre oko 97 miliona godina, u doba dinosaurusa, objavio je portal Space.com.
Rezultati istraživanja, koje je objavio zbornik naučnih radova Nature, zasnivaju se na neuobičajeno velikim mikroskopskim fosilima sačuvanim u dubokomorskim sedimentima iz perioda krede. Ovi “magnetofosili“, formirani od lanaca magnetnih kristala, nose jasna strukturna obeležja istog biološkog kompasa koji danas omogućava lososu, morskim kornjačama i pticama selicama da prelaze okeane sa izuzetnom preciznošću.
Do sada je najstariji poznati dokaz o postojanju magnetorecepcije datirao na oko 50 miliona godina unazad. Novi nalazi gotovo udvostručuju tu starost i ukazuju na to da se ova čulna sposobnost pojavila mnogo ranije u toku evolucije nego što se pretpostavljalo.
– Sada sa sigurnošću možemo da kažemo da je neko živo biće pre 97 miliona godina posedovalo funkcionalan magnetni osećaj koji mu je omogućavao tačnu i dugoprugašku navigaciju – izjavio je Ričard Harison, profesor nauka o Zemlji na Univerzitetu Kembridž i jedan od vodećih autora studije.
Ipak, identitet tog stvorenja i dalje ostaje nepoznanica.
Do proboja je došlo zahvaljujući tehnici snimanja poznatoj kao magnetna tomografija, koju je razvila dr Kler Doneli, fizičarka sa Instituta Maks Plank za hemijsku fiziku čvrstih tela i koautorka istraživanja. Radeći na britanskom sinkrotronu Diamond Light Source, Doneli je upotrebila magnetna polja kako bi mapirala orijentaciju sitnih magnetnih momenata unutar fosila.
Tradicionalne rendgenske metode nisu uspele da otkriju unutrašnju strukturu, jer su kristali obavijeni čvrstim, gvožđem bogatim omotačima. Novi pristup, svojevrsna magnetna verzija CT skenera, otkrio je lance magnetitnih čestica raspoređene na način koji veoma podseća na magnetoreceptorske organe kod savremenih životinja.
– Već je bilo izuzetno to što smo uopšte uspeli da razlučimo internu magnetnu strukturu na toj skali. Ali prepoznati obrasce koji odgovaraju navigacionoj magnetorecepciji u fosilima starim 97 miliona godina bilo je zaista uzbudljivo – rekla je Doneli.
Iako je kod mnogih životinja poznato da osećaju Zemljino magnetno polje, osnovni ćelijski mehanizmi tog procesa i dalje predstavljaju jednu od trajnih zagonetki biologije. Čini se da neke vrste koriste kristale magnetita kao minijaturne igle kompasa, dok se kod drugih sumnja na reakcije osetljive na svetlost u očima.
– Ovi gigantski magnetofosili predstavljaju kariku koja je nedostajala. Oni označavaju trenutak kada je jednostavna bakterijska magnetotaksa prerasla u sofisticirani unutrašnji GPS koji životinjama danas omogućava da prelaze čitave okeanske basene – rekao je Harison.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)