Prvi fosilizovani tragovi damana otkriveni su na obali Južne Afrike. Kamenjarski damani su krznata, debeljuškasta stvorenja sa kratkim nogama i neprimetnim repovima, a veliki deo vremena provode sunčajući se na stenama.
– Još nešto što povremeno rade jeste da vuku svoje zadnjice po tlu. Vlasnici pasa znaju da ovo ponašanje može biti znak parazitskih infekcija; kod damana je razlog manje jasan, ali ta radnja ostavlja izražene tragove u peskovitim oblastima – ističu istraživači Afričkog centra za obalsku paleonauku, prenosi Live Science.
Drevni, fosilizovani tragovi proučavaju se u okviru ihnološkog projekta na južnoj obali Kejpa. Tokom poslednjih nekoliko decenija na ovoj obali pronađeno je gotovo 400 tragova kičmenjaka, od kojih su neki stari i do 400.000 godina, u cementiranim dinama poznatim kao eolijaniti iz pleistocena (pre oko 2,58 miliona godina do 11.700 godina).
Cilj istraživanja je stvaranje slike o životnoj sredini tog perioda i načinu života tadašnjih životinja i biljaka.
– Među najnovijim otkrićima su dva fosilizovana traga koja bi, kako se čini, mogli ostaviti damani. Jedan od njih je otisak vučenja zadnjice sa mogućim fosilizovanim izmetom. Verovatni trag zadnjice pronađen je istočno od Stil Beja i star je najverovatnije oko 126.000 godina – navode naučnici.
Ovaj trag zadnjice predstavlja prvi takav fosil na svetu. Osim toga, ovo su jedini mogući fosilizovani tragovi damana koji su dosad identifikovani. Starost je utvrđena tehnikom poznatom kao optički stimulisana luminescencija, kojom se analizira kada su materijali poput peska poslednji put bili izloženi svetlosti.
Trag vučenja zadnjice dugačak je 95 cm i širok 13 cm. – Mogući uzroci, osim zadnjice damana, uključivali su leoparda, čovekovog pretka koji vuče plen ili možda slona koji vuče surlu. Međutim, ova stvorenja bi ostavila otiske stopala, pa struktura traga ne može biti objašnjena na taj način – objašnjavaju istraživači.
– Ako je u pitanju daman, sve ima smisla, jer bi trag zadnjice došao nakon otisaka stopala i izbrisao ih, a uzvišenje unutar traga može biti koprolit, fosilizovana masa izmeta – dodaju naučnici.
Kamenjarski damani ostavljaju mnogo više od tragova svojih zadnjica. Zbog toga što vole stenovite oblasti, njihovi tragovi se retko pronalaze, ali ispoliraju kamene površine do sjaja.
– Damani takođe ostavljaju slojeve urina i izmeta. Urea i elektroliti koncentrisani su u njihovom urinu, a izbacuju velike količine kalcijum-karbonata koji se stvrdnjava i stvara opsežne beličaste slojeve na kamenim površinama. Zbog svojih komunalnih navika, često uriniraju na istim omiljenim mestima tokom više generacija – kažu istraživači.
Njihov urin i izmet često se mešaju i formiraju supstancu poznatu kao hiraceum — kamenastu masu koja se može akumulirati u velike, tamne, katranaste naslage. Hiraceum se koristi kao tradicionalni lek za razne bolesti, uključujući epilepsiju, ali i u ginekološke svrhe.
– Hiraceum može biti star desetine hiljada godina i smatra se ugroženim, neobnovljivim resursom. Đubrišta, koja su osetljiva na ekološke promene i sadrže fosilni polen i druge dokaze o drevnom životu, čine vredne prirodne arhive za tumačenje prošlih klimata, vegetacije i ekologije – objašnjavaju stručnjaci.
Posmatranje hiraceuma kao fosilizovanog traga, što izgleda nikada ranije nije rađeno, može pomoći u zaštiti ovog nedovoljno cenjenog resursa.
Iako je fosilizovani urin globalno neuobičajen, postoji termin koji ga opisuje – urolit – kako bi se razlikovao od koprolita (fosilizovanog izmeta). Čini se da od damana dolazi najveći deo urolita na svetu.
– Na paleontološkim konferencijama studenti nose majice sa natpisom: “koprolit se dešava“. U Južnoj Africi, možda bi primerenije bilo: “urolit se dešava“ – dodaju istraživači.
Uvažavanje tragova zadnjica, urolita, koprolita i hiraceuma, kao i spoznaja o životnoj sredini damana i drugih životinja tokom pleistocena, učiniće da nikada više ne posmatramo ova simpatična stvorenja na isti način.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)