U pojedinim toplanama u Srbiji – Bečeju, Bogatiću, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Nišu, Novom Pazaru, Pančevu, Paraćinu i Vršcu ubuduće će fosilna goriva za grejanje biti zamenjena toplotnom energijom dobijenom iz zelenih kilovata, uključujući geotermalnu energiju, korišćenje otpadne toplote, toplotnih pumpi, solar-termal sistema.
– Time se smanjuju emisije štetnih gasova, štiti životna sredina, smanjuju troškovi grejanja, ali se i oslanjamo na domaće resurse, poput geotermalne energije, nakon čega bi proizvodnja toplotne energije iz obnovljivih izvora vila udvostručena, dok bi se emisije ugljen-dioksida smanjile za 13.200 tona godišnje. Očekuje se da se radovi završe u naredne tri godine, dok će prvi tenderi biti objavljeni početkom naredne godine – izjavila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Projekat je vredan 40,5 miliona evra i finansira se iz zajma Evropske banke za obnovu i razvoj i donacija Švajcarske konfederacije (SECO), Vlade Austrije i Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP) EU.
Na pitanje imamo li mi toliko obnovljivih izvora energije OIE za grejanje, da li će ove toplane moći da koriste i gas i OIE u slučaju manjka zelene energije, prof. dr Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu i bivši pomoćnik ministra energetike za OIE kaže za „Politiku” da je cilj EU, na koji se i Srbija obavezala 2020. godine, potpisujući Zelenu agendu za zapadni Balkan da transformiše sektor daljinskog grejanja tako da od 1. januara 2050. godine ovi sistemi koriste samo energiju iz obnovljivih izvora (OIE) ili iz takozvane otpadne toplote.
– Koliko je ovaj cilj zahtevan najbolje govori podatak da trenutno samo 0,5 odsto energije u ovim sistema potiče iz obnovljivih izvora i nula iz otpadne toplote. Trenutno jedini OIE koji toplane koriste je biomasa, odnosno preciznije, drvna sečka, koja je po brojnim pitanjima, od održivosti, ugljen-dioksida, neutralisati cene pa do značajnih emisija čvrstih čestica i drugih aero-zagađivača, veoma sporna. Bez obzira na navedeno, ovaj program ulazi u drugu fazu u kojoj će toplane u još gradova početi da koriste ovaj energent – objašnjava Banjac.
Što se ovog novog programa tiče, on se, ističe, bazira na korišćenju drugih OIE, i to solarne i geotermalne energije i otpadne toplote, a u tehničkom smislu korišćenja toplotnih pumpi.
– Zbog toga je ovaj novi program mnogo bolji jer za ove izvore energije ne postoje problemi u vezi sa obezbeđivanjem potrebnih količina energenata, održivosti i zagađenja. Jedina mana mu je relativno visoka investiciona cena, a što se većim delom obezbeđuje iz kredita 30 miliona evra i 10,5 miliona evra iz donacija, koji će većim delom biti utrošen na tehničku pomoć – kaže sagovornik.
Na pitanje da će novi način grejanja biti skuplji od dosadašnjeg, odgovara da sve zavisi ko će da plati trošak investicije i kako će on biti raspoređen.
– Solarna energija je besplatna, pa bi njeno korišćenje u svrhu grejanja trebalo da doprinese smanjenju cene. Geotermalna energija je takođe besplatna, ali obično je za njeno korišćenje potrebno u jednom manjem delu koristiti i električnu energiju, tako da bi u eksploatacionom smislu ovi sistemi bili nešto skuplji, ali svakako jeftiniji nego da se koriste fosilna goriva. Naravno, njihova prednost u odnosu na solarne je stalna dostupnost tokom čitave grejne sezone. Slično je i sa otpadnom toplotom iz pojedinih industrijskih postrojenja, čija otkupna cena bi trebala da bude veoma niska – kaže Banjac.
Ističe da Evropa ultimativno prelazi na korišćenje OIE i otpadne toplote u toplanama. Istovremeno, ona radi i na optimizaciji rada toplana, automatizaciji i smanjivanju broja zaposlenih, čime obezbeđuje da se izbegne danji porast cena.
Autor: Politika/Jasna Petrović Stojanović
Komentari (0)