Taobao, glavna onlajn trgovinska platforma kompanije Alibaba, objavila je da će u narednih 12 meseci izdvojiti 50 milijardi juana (sedam milijardi dolara) za direktne subvencije potrošačima i trgovcima. Ovaj potez predstavlja jedan od najvećih privatnih pokušaja stimuluisanja potrošnje u istoriji Kine.
Subvencije će biti distribuirane kroz digitalne “crvene koverte” – savremenu verziju tradicionalnih novčanih poklona, kao i kroz popuste na proizvode, dostavu i provizije. Program je zvanično počeo u sredu, 2. jula 2025. godine, sa ciljem da “obezbedi potrošačima povoljne i prikladne usluge i iskustva, dodatno stimulišući vitalnost potrošnje”.
Ova masivna investicija je očajnički pokušaj da se zaustavi ekonomska spirala koja preti da uruši kinesku privredu.
Deflaciona kriza koja guši kinesku ekonomiju
Kina se već četiri meseca suočava sa deflacijom potrošačkih cena, dok cene proizvođača padaju već 32 meseca zaredom. Ova situacija je daleko opasnija nego što se čini na prvi pogled.
Deflacija znači da cene padaju jer kompanije očajnički pokušavaju da prodaju svoje proizvode. To nije zato što je produktivnost porasla ili što je tehnologija napredovala – već zato što su kompanije očajne da rasčiste zalihe i prežive. Kada se ovaj proces nastavi duže vreme, stvara se začarani krug: kompanije smanjuju proizvodnju, otpuštaju radnike, ljudi troše manje, cene padaju još više.
Bez značajnog povećanja potrošnje, kineski ekonomski rast će dugoročno pasti na oko tri odsto – značajno manje od trenutnih pet odsto. Na tom nivou neće biti dovoljno novih radnih mesta za 12 miliona diplomaca koji godišnje ulaze na tržište rada.
U Sjedinjenim Američkim Državama, potrošnja domaćinstava čini oko 70 odsto bruto domaćeg proizvoda. U Kini, ta cifra je žalosnih 38 odsto – praktično nepromenjena u odnosu na period od pre 12 godina.
Zašto se Kinezi ne usuđuju da troše
Razlog zašto običan kineski građanin neće da troši novac nije nedostatak želje – već strah od budućnosti. Većina Kineza je sada pesimistična po pitanju sigurnosti posla i budućih perspektiva.
Kriza u sektoru nekretnina je pogodila bogatstvo miliona Kineza. Cene nekretnina su pale u proseku 20-30 odsto od vrha u avgustu 2021. godine, i još uvek padaju u većini gradova. Kada vam se vrednost stana smanji za trećinu, ne razmišljate o kupovini novog automobila ili skupocenim odmorima.
Dodajte na to slabo razvijena socijalna osiguranja, pa imate idealnu kombinaciju za štednju umesto trošenja. Bez značajne socijalne mreže sigurnosti na koju mogu da se oslone, ljudi štede za neočekivane zdravstvene situacije, za obrazovanje svoje dece i unuka, i za penziju.
Zašto kineska kriza pogađa ceo svet
Ono što se dešava u Kini ne ostaje u Kini. Kineska deflacija se već širi po svetu kao zarazna bolest, a posledice će osetiti svi – od Evrope do naše zemlje.
Kada kineske kompanije ne mogu da prodaju robu kod kuće, moraju da spuste cene na svetskom tržištu. Kineski izvoznici već smanjuju cene svojih proizvoda samo da bi našli kupce. To znači da jeftiniji kineski proizvodi potiskuju evropske i američke proizvođače koji ne mogu da se takmiče sa tako niskim cenama.
Svetska trgovina već oseća udar. Zemlje poput Rusije (37 odsto uvoza iz Kine), Indonezije i Kazahstana (po 27 odsto) su posebno pogođene jer im kineska deflacija spušta cene gotovo svega što uvoze. Evropska unija, koja je drugi najveći trgovinski partner Kine sa 739 milijardi evra prometa godišnje, već beleži deficit od 292 milijarde evra.
Komentari (0)