Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog proroka Jeremiju. Ovaj praznik, upisan podebljanim slovom u crkvenom kalendaru, posvećen je hrišćanskom svetitelju i starozavetnom proroku. On je Misircima prorekao dolazak Deva s mladencem i po njemu se nazivaju “Knjiga proroka Jeremije” i “Plač Jeremijin”.
Rođen je oko 600. p. n. e. u selu Anatotu nedaleko od Jerusalima. U petnaestoj godini počeo je da proriče i zbog toga je vrlo često bio u nemilosti vlasti, proganjan i zatvaran. Zbog prvih proročanstava u vreme vladavine cara Josije navukao je gnev tadašnjih velikaša i jedva uspeo da spase svoj život. Caru Joakimu je prorekao da će njegov pogreb biti kao pogreb magarca, što je značilo da će njegovo mrtvo telo izbaciti van Jerusalima i da će se ono dugo povlačiti po zemlji bez sahrane. Zbog toga je bačen u tamnicu. Pošto nije mogao da piše u tamnici, pozvao je Varuha, koji je stajao kod prozorčića tamnice i zapisivao ono što mu je Jeremija diktirao. Kada je caru pročitano ovo proročanstvo, razgnevljeni car je uzeo hartiju i bacio je u vatru. Uz Božju pomoć Jeremija je dobio slobodu, a njegovo proročanstvo se ostvarilo.
Potom je caru Jehoniji prorekao da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom i da će tamo umreti i to se uskoro i dogodilo. U vreme vladavine cara Sedekije, Jeremija je stavio jaram na svoj vrat i išao kroz Jerusalim proričući pad Jerusalima i ropstvo pod Vavilonjanima. Pisao je roblju jevrejskom u Vavilonu da se ne nadaju povratku u Jerusalim, jer će ostati tamo 70 godina. U dolini Totef, pod Jerusalimom, gde su Jevreji prinosili decu na žrtvu svojim idolima, uzeo je lonac u ruke i razbio ga pred narodom proričući skoru propast Judejskog carstva.
View this post on Instagram
Brdo Navat
Uskoro su Vavilonci zauzeli Jerusalim, cara Sedekiju ubili, grad opljačkali i razorili, a ogroman broj Jevreja posekli upravo u dolini Totef. Jeremija je sa levitima uzeo Kovčeg zaveta iz hrama i odneo ga na brdo Navat, gde je Mojsije umro, i sakrio ga. Takođe je sakrio i oganj iz hrama u jedan duboki bunar. Neki Jevreji su ga primorali da ide sa njima u Misir, gde je proživeo četiri godine, nakon čega je od svojih sunarodnika kamenovan i tako ubijen.
Postoji predanje, da je car Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije. Po naredbi cara, telo Jeremijino je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Običaji za Jeremijin dan
Iako većina građana i ne zna za njega, u nekim krajevima Srbije su se održali običaji i narodna verovanja o kojima se i danas vodi računa. Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. Zato je običaj da se na današnji dan razgone ovi gmizavci da ne bi preko leta dosađivali. Neko iz kuće zbog toga treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi:
“Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela”.
Dokle se čuje lupanje i pesma, dotle zmije neće smeti da se približe. Na Jeremijin dan ne otvaraju se britve i ne radi se ništa iglom i koncem. Ko bi na ovaj dan otvorio britvu, veruje se, na toga bi preko cele godine trčale zmije. U nekim krajevima stari veruju da se na današnji dan ne valja ni češljati da se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci.
Takođe, treba paziti da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije. Po predanju, Sveti prorok Jeremija već je u petnaestoj godini počeo da proriče i zbog toga je vrlo često bio u nemilosti vlasti, čak proganjan i zatvaran. Zbog svojih proročanstava navukao je gnev velikaša, ali i poštovanje onih koji su u njega verovali.
Postoji verovanje da je i Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije i da je njegovo telo tada preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Komentari (0)