Inteligentnim ljudima nije potreban širok krug poznanika

Visoko inteligentne osobe često se osećaju manje ispunjeno u prijateljstvima, a iza toga se krije zanimljiv razlog. Istraživanja pokazuju da ljudi sa višim koeficijentom inteligencije obično preferiraju manji broj dubljih veza, umesto širokog kruga poznanika. Ova sklonost proizlazi iz njihove orijentacije ka dugoročnim ciljevima i smislenim aktivnostima, zbog čega im česte društvene interakcije mogu delovati kao ometanje ili gubljenje vremena.

Pored toga, inteligentni pojedinci teže autentičnosti i intelektualnoj stimulaciji u svojim odnosima. Površni razgovori ili tzv. „small talk“ im često deluju nezanimljivo, zbog čega postaju selektivniji u izboru ljudi s kojima provode vreme. Ova selektivnost, u kombinaciji sa prirodnom sklonošću introspekciji, dovodi do toga da imaju manje prijatelja, ali su ta prijateljstva znatno kvalitetnija i ispunjenija.

Teoriju savane razvili su evolucioni psiholozi, sugerišući da ljudi sa višim IQ-om imaju tendenciju da se bolje prilagođavaju modernom načinu života, koji često podrazumeva manju zavisnost od društvene mreže u neposrednom okruženju. Za razliku od naših predaka, kojima je veća grupa ljudi značila veću šansu za opstanak, pametniji pojedinci danas mogu funkcionalno da žive i napreduju uz manje društvenih kontakata.

Inteligentni ljudi češće se bave dubokim razmišljanjem, analizom sopstvenih postupaka i sveta oko sebe. Iako to može doprineti ličnom razvoju, istovremeno ih može učiniti podložnijima osećaju usamljenosti ili egzistencijalnoj anksioznosti.

Studije pokazuju da su dublje, emocionalno značajne veze često direktnije povezane sa osećajem životnog zadovoljstva nego broj prijatelja koje neko ima. Inteligentni pojedinci intuitivno ili svesno teže upravo takvim odnosima.