„Dan posle” naziv je skupa koji su juče na Vračarskom platou održali zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije kako bi podsetili na tragičnu sudbinu ove institucije, kada je 6. aprila 1941. godine u nacističkom bombardovanju Beograda uništeno zdanje nacionalne biblioteke na Kosančićevom vencu, zajedno s gotovo celokupnim pisanim nasleđem našeg naroda. Na Kosančićevom vencu, 84 godine posle, još stoji autentičan krater uništenja iz nacističkog bombardovanja.
Zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije obratili su se zajedničkim saopštenjem u kojem su istakli da, osim stradanja prošlog, biblioteci preti i stradanje sadašnje.
„Danas, godine 2025, svedočimo novom vidu razaranja – onom tišem, investitorskom, koje je nova pretnja za zgradu Narodne biblioteke Srbije, zaštićeni spomenik kulture, reprezentativnu građevinu srpskog modernizma i vrhunsko delo u opusu arhitekte Ive Kurtovića, kao i za fond naše nacionalne biblioteke sa više od pet miliona jedinica bibliotečke građe, među kojima su vredni srednjovekovni spomenici kulture, a najstariji je iz 13. veka, kao i primerci svih novina od 19. veka do danas”, istakli su zaposleni u svom saopštenju i upozorili na ozbiljne rizike koje ova gradnja nosi ne samo po zgradu u kojoj rade nego, kako su istakli, i za celokupnu pisanu srpsku baštinu, ali i bezbednost zaposlenih.
„Podsećamo javnost da je ideja o izgradnji ove garaže stara više od dve decenije, ali je realizacija započela 2024. godine, bez javne rasprave i bez traženja saglasnosti Narodne biblioteke Srbije. Projekat proširenja depoa Narodne biblioteke Srbije predviđen je za izgradnju 2021. godine, ali nije dobio neophodne dozvole za rad, te iako je najavljen kao prioritet kulturne politike naše zemlje, nije realizovan, dok je izgradnja podzemne garaže na tri nivoa uveliko otpočela. Stoga pitamo nadležne institucije zašto se zida trospratna garaža, a ne preko potreban prošireni depo za knjige”, istakli su još zaposleni u svom saopštenju i podsetili da je uprava Narodne biblioteke Srbije angažovala prof. dr Boška Stevanovića, u penziji, i doc. dr Vedrana Carevića da daju stručno mišljenje o uticaju izgradnje podzemne garaže na stabilnost zgrade.
„U svom izveštaju, oni navode da su primećena određena oštećenja na nekonstruktivnim delovima u vidu pukotina, ali tvrde da trenutno radovi nemaju uticaja na noseću konstrukciju i statičku stabilnost zgrade. Podsećamo da će radovi na izgradnji garaže trajati još pune dve godine i da nas izveštaj o trenutnom stanju neće uveriti da je garaži mesto uz biblioteku i da možemo da pristupimo radu bez većih ometanja. Podsećamo i na to da je zbog loše isplaniranih pratećih radova na izgradnji garaže već porušen integralni ivičnjak zgrade Narodne biblioteke Srbije iako je ona spomenik kulture i svako oštećenje, bez obzira na njegov stepen, predstavlja narušavanje zaštićenog kulturnog dobra”, dodali su zaposleni Narodne biblioteke Srbije u svom saopštenju i podsetili da bi izgradnjom trospratne garaže sa 350 parking-mesta, neposredno pored postojećeg podzemnog depoa Narodne biblioteke Srbije, dnevno ulazilo više od 700 vozila, što podrazumeva znatan porast saobraćaja, buke i aerozagađenja, kao i realne rizike od požara, havarija ili eksplozija.
Pitajući se kako će, u takvim uslovima, biti garantovana bezbednost zaposlenih i fonda knjiga, oni su pozvali na odgovornost sve koji rade na projektu garaže da im odgovore da li postoji plan za zaštitu ljudskih života, građe i objekta u slučaju sleganja terena, oštećenja konstrukcije zgrade ili požara u podzemnoj garaži. Postavili su i pitanje nadležnim institucijama grada i republike da li je izgradnja trospratne garaže vredna visokih rizika po zdanje Narodne biblioteke Srbije, pisanu baštinu naše zemlje, ali i same zaposlene, a gradske urbaniste i stručnjake su upitali da li je zaista jedino mesto za izgradnju garaže na parceli uz samu biblioteku.
Pitajući zašto zgrada biblioteke nije deo zaštićene kulturno-istorijske celine Vračarski plato, već je postala zgrada koja se našla na putu saobraćajnoj celini u Skerlićevoj ulici, i zašto se od biblioteke danas očekuje da prilagođava svoj rad izgradnji i funkcionisanju jedne garaže, zaposleni u ovoj instituciji zatražili su hitnu obustavu radova na garaži i reviziju čitavog projekta, uz poruku da „Narodna biblioteka Srbije nije parking-zona, već kuća pamćenja, znanja, sećanja i celokupne naše pisane baštine”.
Kultura nije ukras
Zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije istakli su i da su se juče okupili ne samo zbog svoje biblioteke već i „zbog svih ugroženih ustanova kulture” i onih koji u njima rade „u uslovima poniženja, nesigurnosti i bezglasja”.
„Glas struke iznova treba da postane snažan, samostalan i javan. Ne treba pristajati na kulturnu politiku koja nas pretvara u tehničko osoblje sopstvenih profesija, u čuvare praznih zdanja. Izborimo se za autonomiju ustanova kulture, podizanje profesionalnog standarda rada, poboljšanje uslova rada, kao i povećanje ponižavajućih budžetskih izdvajanja za kulturu. Kultura nije ukras, niti je služavka prolaznim akterima u vlasti, ma sa koje strane dolazili. Kultura je otpor. Ona je pamćenje. Ona je prostor slobode i nema alternativu”, poručili su zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije.
Komentari (0)