U trgovinskom nadgornjavanju SAD i Kine, dve vodeće ekonomije sveta, rukavice su juče skinute u Vašingtonu, sa još nesagledivim posledicama po međunarodne trgovinske odnose, daleko izvan ringa Vašington‒Peking.
Naime, koliko u sredu, šef Bele kuće Donald Tramp uveo je carine od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma u Ameriku. Reč je o prvoj Trampovoj carinskoj meri u drugom mandatu, koja se odnosi na sve zemlje sveta iz kojih Sjedinjene Države nabavljaju strateški metal, počev od najvećih prošlogodišnjih snabdevača: Kanade, Brazila, Meksika, Južne Koreje, Vijetnama. Na listi 10 vodećih izvoznika čelika u SAD prošle godine, Kina je inače na poslednjem mestu, navodi „Blumberg”.
Pa ipak, jučerašnjim „carinskim salvom”, Trampova administracija dramatično je zaoštrila, još u predizbornoj kampanji najavljeni trgovinski meč sa Kinom, inače vodećim svetskim izvoznikom čelika poslednjih osam godina. Podsećanja radi, Tramp je prošle jeseni najavljivao da bi, jednom na vlasti, mogao uvesti carine od 60 odsto kineskim robama koje Amerikanci decenijama uveliko pazare.
Bilo kako bilo, Kina je od juče jedina zemlja čiji će aluminijum i čelik u Americi, biti tarifirani po stopama višim od 25 odsto. To stoga što je sveobuhvatna carina od 20 odsto na kineski uvoz već bila na snazi pre srede, dok će tarife od 25 odsto na čelik i aluminijum biti nadodate povrh toga, čime će ukupna tarifna stopa na kineski čelik i aluminijum biti čak 45 odsto.
Američki proizvođači čelika zdušno su i pre uvođenja ovih drastičnih mera, stali uz Trampovu najavu ovog carinskog iskoraka. Posebno nakon lanjske godine kada je osetno snižena domaća tražnja tog metala.
„Predsednik Tramp razume da je američka industrija čelika kičma naše ekonomije. Uspešna domaća industrija čelika ključna je za nacionalnu, energetsku i ekonomsku bezbednost SAD. Industrija čelika u Americi suočava se sa ozbiljnim pretnjama stranih aktera koji nastoje da unište ovdašnju proizvodnju. Kina i druge zemlje rutinski krše zakone o trgovini i zasipaju SAD izuzetno subvencionisanim čeličnim proizvodima. Uvođenjem carine od 25 odsto na uvoz čelika, predsednik Tramp izjednačava uslove za američke proizvođače i radnike i pomaže Americi da pobedi direktne pretnje našim radnim mestima”, navodi se u saopštenju Filipa K. Bela, predsednika Udruženja američkih proizvođača čelika (SMA).
Zašto je baš Kina ovde poimence spomenuta ako je prošle godine bila tek deseti snabdevač Amerike čelikom? Američki lider, kao i protagonisti tamošnje industrije čelika, čvrsto su uvereni, da i u slučaju ovog biznisa Kina i neke još neimenovane države, jataci i kolaboracionisti, „love u mutnom” na tržištu SAD.
„Kineski čelik stiže u SAD kao polovna roba. Deo toga kupuju strane zemlje, vrše reeksport u SAD. Druge količine se lažno preimenuju i preprodaju raznim kanalima”, naveo je juče Si-En-En.
Ako je reč o robi „ključnoj za nacionalnu, energetsku i ekonomsku bezbednost SAD”, šta Peking kaže na ove optužbe?
Kina ima značajno drugačiji pristup na Trampove „carinske prozivke” u odnosu na Kanadu i Meksiko, sa kojima je postavljena u prvobitni tarifni fokus Vašingtona još od januara.
Naime, dok su odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo i predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum Pardo ušli u veoma različit način komunikacije sa Trampom povodom najavljenih pa odlaganih carina, kineski lider Si Đinping se tim povodom ne oglašava.
Zvanični Peking u međuvremenu munjevito i prilično kalibrirano reaguje na dve dosadašnje runde američkih „opštih carina” na kineski izvoz u SAD. I, istovremeno zaoštrava retoriku. Koliko prošle sedmice, ambasada Kine u Vašingtonu je upozorila da „ako Amerika tako želi, Kina jeste spremna na trgovački ili bilo koji drugi oblik rata, do kraja”. Kako bi mogao da izgleda taj „ kraj” teško je i zamisliti.
U međuvremenu, „Kina će preduzeti sve neophodne mere da zaštiti svoja legitimna prava i interese”, komentarisala je juče Mao Ning, portparol kineskog MIP-a, vesti o dodatnim američkim carinama. Šta bi mogle biti „ sve neophodne mere”, ovog puta nije precizirano.
Inače, najnoviji američki carinski udar na kineski čelik i aluminijum, događa se u vreme sve intenzivnijih glasina u Vašingtonu o mogućem susretu šefa Bele kuće Donalda Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga, koliko možda već u aprilu, ili u junu kada obojica slave rođendan, dan za danom (14. i 15. juna).
Sa kojih pozicija bi dvojica lidera mogla da prihvate takav susret, neizvesno je. Pogotovo ako su Kinezi javno spremni za „borbu do kraja”, dok Amerikanci zvanično razmatraju da uvedu nove lučke globe za vez brodova proizvedenih u Kini, ograniče kineske investicije u SAD, preoblikuju format vlasništva stranih hartija od vrednosti ‒ polje na kome se Kina posebno ističe.
I dok Amerika i Kina u ovom trenutku ne beže od zaoštravanja međusobnih trgovinskih odnosa, drugi akteri „globalnog čeličnog biznisa” već uzvraćaju kako znaju i umeju, istovremeno strahujući od basnoslovnih posledica prelivanja ovog nadmetanja Vašingtona i Pekinga. Energetski sve zavisniji od SAD.
Evropljani su objavili dvofazni krug kontracarina na američku robu u vrednosti od 26 milijardi evra (od „harli dejvidsona”, burbona i farmerica do ženskih „negližea”) od 1. aprila, „ako ne dođe do dogovora”. Kanada je juče najavila kontracarine Americi na robu vrednu 29,8 milijardi dolara.
Meksiko tu odskače. Vlada predsednice Šajnbaum Pardo otvorila je istragu o mogućim damping cenama kineskog čelika na domaćem tržištu i već zaradila Trampovu pohvalu. „Tvrđava Severna Amerika” koju je nedavno spomenuo američki ministar trgovine Hauard Vilijam Latnik možda ipak počne da zbija redove…
Komentari (0)