U vladajućoj koaliciji Turske pokrenuli su inicijativu za promenu Ustava kako bi predsednik Redžep Tajip Erdogan mogao da se bori za još jedan predsednički mandat u fotelji šefa države. U tom slučaju on bi tri decenije ostao na čelu države, što kao premijer, što kao šef države, što nikome dosad nije pošto za rukom, čak ni Mustafi Kemalu Ataturku, koji je pre sto godina ukinuo kalifat i proglasio sekularnu republiku. Bio je na vlasti petnaest godina, pošto je iznenada preminuo 1938. godine, piše “Politika.rs”.
„Mi želimo da Erdogan ponovo bude izabran za šefa države, iako mu 2028. godine ističe poslednji mandat. Treba usvojiti ustavni amandman kako bi mogao da ostane u fotelji, što po sada važećim paragrafima nije mogućno. Predložićemo promenu koja bi otvorila put za tu mogućnost kako bi se obezbedio mir i stabilnost na početku veka. To je za Tursku jedino pravo rešenje”, izjavio je lider radikalne konzervativne Partije nacionalističkog pokreta (MHP) Devlet Bahčeli, koji je već godinama, zajedno sa Erdoganovom Partijom pravde i razvoja (AKP), u Narodnoj alijansi, koja sada ima većinu u parlamentu.
Treći petogodišnji mandat je mogućan samo ukoliko se na referendumu izmeni Ustav. Da bi se to pitanje pokrenulo potrebno je da tu ideju podrži 360 od ukupno 600 poslanika koliko ih ukupno ima u medžlisu. Erdoganova Partija pravde i razvoja (AKP) u skupštini sada ima 265, a MHP 50 mandata. Potrebna im je podrška nekoliko manjih opozicionih stranaka koje imaju mesto u parlamentu.
“To je prirodan i ispravan proces pošto se Erdogan uspešno bori protiv terorizma, kao i za rešavanje složenih ekonomskih problema sa kojima se Turska suočava poslednjih godina”, objašnjava Bahčeli, prenosi istanbulski „Hurijet”.
Predsednik Erdogan je po novom Ustavu drugi put izabran za šefa države 2023. godine. Kad mu istekne petogodišnji mandat, on posle toga po slovu Ustava više nema pravo da bude na čelu države. Pošto se primiče taj rok u vladajućoj koaliciji se ne predaju: sada traže novu ustavnu mogućnost kako bi otvorili vrata Erdoganu da i posle 2028. ostane u velelepnoj predsedničkoj palati na Beštepeu, na obroncima Ankare.
Erdogan je već ostavio dubok, neizbrisiv trag u savremenoj istoriji Turske svejedno što mu jedni, tesna većina, aplaudiraju dok mu drugi zvižde. On je dosad tri puta bio premijer i tri puta šef države (jednom po starom ustavu dve godine). Iako je već u godinama (70) on se očigledno još ne predaje, što potvrđuje i sadašnja inicijativa njegovog koalicionog partnera i prijatelja Bahčelija.
„Ja sam igrač na duge staze”, poručuje Erdogan onima koji žele da mu već jednom vide leđa.
Malo je ličnosti u savremenoj istoriji Turske koje su, kao Erdogan, tako brzo izbile u prvi plan ne samo u zemlji nego i u svetu. Kada je pre dve decenije, mimo svih predviđanja, pobedio na parlamentarnim izborima, mnogi su verovali da je to bila slučajnost, da će on biti prolazna epizoda u političkom životu velike Turske. Pogotovo što je kratko pre toga bio u zatvoru zbog recitovanja radikalnih islamističkih stihova: „Džamije su naše kasarne, minareti su naši bajoneti, džamije su naše kasarne, vernici su naši vojnici…” Vreme ih je demantovalo, on je u Turskoj već ostavio dubok trag.
Godinama ga prate mnoge nedoumice: islamista ili reformator, harizmatična ličnost ili vašarski populista, diktator ili demokrata. On je u isto vreme sve to, manje ili više. Posle promene Ustava i uvođenja predsedničkog sistema vladavine 2017. godine ukinuto je mesto premijera i sve poluge vlasti su od tada u njegovim rukama. U opoziciji često kažu da se on ponaša kao da je novi sultan iako je osnivač moderne turske republike još pre sto godina ukinuo kalifat.
Komentari (0)