Ograničavanje šećera u prvih 1.000 dana života deteta – od začeća do druge godine – može osetno da smanji rizik od hroničnih bolesti u daljem životu, poput dijabetesa i visokog pritiska.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Science otkriva da je ključni period za zdravu ishranu u prvih 1.000 dana života, tj. od začeća pa sve dok deca ne pređu na čvrstu hranu.
Naime, ograničen unos šećera u ranom životnom dobu povezan je sa 35 odsto manjim oboljevanjem od dijabetesa tipa 2 i 20 odsto ređem oboljevanju od visokog pritiska, piše CNN. Ujedno se na ovaj način razvoj hroničnih oboljenja odlaže za četiri, odnosno dve godine.
Izloženost sredini niskog procenta šećera u materici i ranom razvoju značajno smanjuje rizik od razvoja dijabetesa i hipertenzije decenijama kasnije. Čak i ako se bolest javi – razvije se kasnije, objašnjava Tadedža Gračner sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu.
Smanjenje unosa šećera tokom trudnoće i ranog detinjstva može takođe da ublaži „doživotnu sklonost“ ka slatkišima.
Metodologija istraživanja
Studija se oslonila na podatke prikupljene u Velikoj Britaniji posle Drugog svetskog rata kada su skoro deceniju posle šećer i slatkiši bili pod restrikcijama.
Istraživači su uporedili period pre i posle ukidanja ovog ograničenja 1953. Potrošnja šećera je naglo porasla, sa 40 na 80 grama dnevno.
Rezultati su pokazali da su osobe rođene ili začete tokom perioda ratnih restrikcija imale manji rizik od gojaznosti i drugih bolesti u poređenju sa onima koji su rođeni nakon ukidanja ograničenja.
Kako zaista ograničiti unos šećera?
Slobodni šećeri – oni koji se dodaju hrani i pićima ili se prirodno nalaze u medu, sirupima i nezaslađenim voćnim sokovima – ne bi trebalo da čine više od pet odsto dnevnog unosa kalorija, savetuje britanska Nacionalna zdravstvena služba. To je oko 30 grama ili sedam kockica šećera.
„Svi mi želimo da popravimo naše zdravlje i pružimo svojoj deci najbolji početak života. Smanjivanje unosa dodatog šećera je zaista važan korak u tom pravcu. To, međutim, nije nimalo lako. Dodati šećer se nalazi svuda, čak i u hrani za bebe i malu decu. Deca su svuda izložena reklamama slatkiša“, ističe Gračner.
On smatra da prehrambene kompanije takođe moraju da preuzmu odgovornost i promene sastav hrane, kao i da bi trebalo regulisati marketing i cene hrane sa dodatim šečerom. Uz bolje obrazovanje, informacije i prave podsticaje, roditeljima će biti mnogo lakše da smanje unos šećera.
Komentari (0)