Vekovima unazad dan prepodobnog Kirijaka Otšelnika, poznatiji kao Miholjdan, proslavljaju pravoslavci, katolici i protestanti širom sveta.
Ovaj praznik obeležava se svake godine na isti dan – 12. oktobra, a prema narodnom verovanju, tek kada on prođe počinje prava jesen.
Možda vam je poznat i izraz”miholjsko leto”, koji je skovan upravo na osnovu toga što se obično svake godine oko Miholjdana vreme prolepša.
Mnoge porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan.
Zaštitnik je moreplovaca. Održavaju se vašari, zavetine, preslave, litije…
Jedina stvar koja je zabranjena na Miholjdan su venčanja. Ovo verovanje je utemeljeno na tome jer se smatra da mladenci ne bi mogli da okupe svatove jer su isti zauzeti poslom u polju.
Verovanja vezana za Miholjdan
Vekovima stara verovanja deo su verske tradicije i prenose se sa kolena na koleno, a ovo su neka koja vezujemo za 12. oktobar:
- U narodu postoji čvrsto verovanje da su ljudi rođeni na ovaj dan posebno blagosloveni i nadareni, te da će ih kroz čitav život sreća pratiti na svakom koraku.
- Kako smo već prethodno pomenuli, mnogi veruju da se svake godine baš u danima oko ovog praznika vreme naglo poboljšava i postaje toplije, te otuda i pojam “miholjsko leto”.
- U nekim krajevima ovaj period naziva se još i “sirotinjsko leto”, jer se veruje da mu se upravo najviše radovala sirotinja.
- Još jedan interesantan naziv za Miholjdan jeste “mišji dan”. Naime, u narodu vlada verovanje da, ukoliko nisu na vreme pripremili hranu i svoje jazbine za zimu, miševi i ostale poljske životinje mogu uginuti.
Narodni običaji
Sveti Kirijak Otšelnik je zaštitnik mnogih domova, pa je tako Miholjdan zabeležen kao 13. najslavljenija slava u Srbiji.
U mnogim selima na ovaj dan organizuju se litije i manifestacije u čast svetom Kirijaku, a verovanje koje se vekovima unazad održava kaže da je Miholjdan rezervisan za rad u polju, sađenje i obrađivanje zemlje.
Ipak, kućne poslove poput usisavanja i čišćenja nikako nemojte obavljati, jer se veruje da to može doneti lošu sreću.
Komentari (0)