„Imali smo jako težak slučaj u kojem je dete bilo žrtva najužeg člana porodice. Moj generalni utisak je bio da ona nije priznavala samoj sebi da se to zaista dešava, jer joj je tako bilo lakše da opstane budući da je živela u kući sa tim čovekom. U početku je odbijala da priča o tome, odbijala je da prihvati da je to istina. Uspeli smo da je otvorimo i onog trenutka kada je ona priznala to najpre samoj sebi – slomila se. Ne mogu da objasnim tu situaciju i osećaj u tom trenutku. Sada je dobro, konačno je posle svega uspela da počne da živi. Bilo je jako teško za sve, jer mi treba da budemo profesionalci, a svi smo prvenstveno ljudi. Ja pričam sa njom i treba da joj pokažem da može da se osloni na mene i da sam tu da je zaštitim, a u meni – težina”, priča za „Politiku” inspektorka Marija Mišković iz Odeljenja za suzbijanje štetnih i nedozvoljenih sadržaja na internetu u Upravi za tehniku Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a.
Jedna od najtežih stvari kriminalističkim inspektorima koji se bave suzbijanjem visokotehnološkog kriminala kada su oštećeni deca i maloletnici jeste razgovor sa žrtvama i njihovim roditeljima. Kako navode, i sami su roditelji, pa im je teško da emocije ostave po strani. „Gledam očeve koji se u tim trenucima osećaju nemoćno, on bi da pomogne detetu ali ne zna kako. Kada razgovaramo sa detetom, budući da su većinom devojčice, tokom tih razgovara uglavnom pozivamo da majka bude prisutna, da bi detetu bilo što manje neprijatno. Ali ti trenuci kada roditelji dođu a ne znaju da im je dete bilo žrtva – to su jako teški trenuci”, ukazuje za „Politiku” Nemanja Pokimica, načelnik Odeljenja za suzbijanje štetnih i nedozvoljenih sadržaja na internetu u Upravi za tehniku Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a.
Koliko predatori mogu da budu uporni a žrtve lakoverne pokazuje jedan od, kako navode u MUP-u, težih slučajeva na kojem su radili. Reč je o detetu od deset godina, a slučaj je prijavila majka jer je u telefonu otkrila detetovu prepisku i poslate fotografije. „Dete je predatoru u porukama navelo u koju školu ide, gde živi i na kojoj adresi i roditelji su se uplašili za bezbednost deteta, kao i za svoju bezbednost. Jer kada je dete bilo na jednom poznatom mestu u gradu sa drugaricama, on joj je poslao poruku: znam gde si, tu sam i ja, vidim te. Obavili smo razgovor sa roditeljima i rekli im da dete u narednih par dana ne ide u školu da bismo uspeli da vidimo gde se nalazi osumnjičeni. Ubrzo smo ga identifikovali i potvrdili roditeljima da mogu da puste dete u školu, da je bezbedno. Rekli smo majci da mu ne šalje poruku, niti bilo šta drugo, da ne postoji nikakva komunikacija sa njim, ali da puste njega da šalje poruke da ne bi saznao da smo ga otkrili. Takođe, dete nikako nije smelo sa njim da bude u kontaktu, jer je moglo da oda da je razgovaralo sa policijom”, navodi Nemanja Pokimica.
Tada se, međutim, desilo nešto na šta niko nije računao.
„S obzirom na to da su roditelji oduzeli telefon detetu, ono je krenulo u školu i od drugarice uzelo telefon, ulogovalo se na svoj nalog na društvenoj mreži i nastavilo da se dopisuje sa predatorom. Srećom da je majka i to saznala, pa smo opet rekli da dete ne ide u školu. Strahovali smo da će predator prekinuti svaku komunikaciju i onemogućiti nam procesuiranje. Ali nije. Otkrili smo ga i procesuirali u roku od pet-šest dana. Osumnjičeni je bio iz Srbije, povratnik i starija osoba. Tada je otkriveno još pet žrtava”, naveo je Pokimica.
Kako je naglasio, suština je da roditelji dozvole društvene mreže ali da oni imaju pristup tome i znaju sa kim se dete dopisuje. Velika je odgovornost na roditeljima, jer su oni ti koji moraju decu da obaveste o opasnostima. Najmlađi treba da budu upućeni o tome šta se zaista dešava, da ne žive pod staklenim zvonom, to je najvažnije”, tvrdi Pokimica.
Povratnici misle da su neuhvatljivi
„Dešava se da imamo jedan prijavljen slučaj, jednog izvršioca ali zatim otkrijemo četiri i pet žrtava”, priča Nemanja Pokimica. Počinioci u početku neće da pričaju ali kasnije uglavnom priznaju delo. „Interesantno je da ima veliki broj povratnika. Misle da su se posle procesuiranja opametili, pokušavaju na sve moguće načine da sakriju tragove. Ali ovde rade izvrsni stručnjaci, inspektori, tako da od nas teško neko može da se sakrije”, uverava načelnik.
Komentari (0)