NBS uvodi ograničenja: Sjajne vesti za građane Srbije, KAMATE PADAJU krajem godine

Cilj ovih ograničenja je dvostruka

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: N. Slepčević

Još se čeka odgovor bankara na predloge za ograničenja kamata na dozvoljene i nedozvoljene minuse, potrošačke, keš i stambene kredite i platne kartice koje im je dostavila Narodna banka Srbije (NBS). Nove granice predviđene su izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koje bi kako se očekuje mogle da budu na snazi krajem godine, kada ističu mere o privremenom limitiranju kamata na stambene zajmove.

Cilj ovih ograničenja, kako ističu u NBS, jeste dvostruka i ona s jedne strane treba da spreče da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate, a s druge da vezivanjem maksimalne stope za kretanje prosečne ponderisane stope uz određeni dodatak, zaustavi nagli rast kamatnih stopa.

– Limitiranjem efektivne kamate koja pokazuje ukupnu cenu kredita, banke se sprečavaju da eventualno zaobiđu ova ograničenja kroz rast određenih naknada – navode iz NBS.

– Usvajanje ovih ograničenja imaće velike pozitivne posledice po korisnike stambenih kredita, budući da je odluka kojom su ograničene kamate kod ove vrste kredita sa promenljivom stopom privremena, dok je zakonsko ograničenje trajnog karaktera. S druge strane, zahvaljujući toj odluci u prethodnih skoro godinu dana spuštena je prosečna ponderisana kamatna stopa na stambene kredite pa će to omogućiti da se ograničenje kod ove vrste kredita sprovede lakše i bez velikih oscilacija.

Navode da je predviđeno ograničenje kamatnih stopa značajno i kod gotovinskih kredita, kreditne kartice i dozvoljenog prekoračenja jer će sprečiti upravo ono što je zahtev Direktive Evropske unije, a to je da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate. I kod ovih ograničenja razmatra se vezivanje za prosečnu ponderisanu stopu, ali i za zakonsku zateznu kamatu na koju opet direktno utiče referentna stopa NBS.

Tako će se, kažu, omogućiti da referentna stopa brže i direktnije utiče na visinu kamatnih stopa kod ovih bankarskih proizvoda. Prvi put se reguliše i praksa vezivanja i objedinjavanja usluga, tako što se banci zabranjuje da davanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno, dok se s druge strane banci daje pravo da objedinjava usluge. To primera radi znači da banka može klijentu da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora da ima mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno samo neku od usluga iz paketa.

Ovim predlogom se predugovorno obaveštavanje, oglašavanje i uopšte informisanje podiže na još viši nivo, tako da se sa što manje dokumentacije, uz izbegavanje birokratskog jezika, na jasan i razumljiv način objasni korisniku da zaduživanje košta, da sa sobom nosi rizike, odnosno ekonomske posledice, kao i da mu se kroz određene savete date u dobroj veri pomogne da pronađe uslugu koja će najbolje da zadovolji njegove potrebe.

U vezi s tim se prvi put na finansijskom tržištu regulišu savetodavne usluge koje banka može da pruža svom klijentu, ali i usluga savetovanja o dugu koje treba da budu od koristi klijentima sa problemom u otplati.

Iz NBS navode da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ide u korak sa digitalizacijom koja je sveprisutna, jer jasno propisuje da se ugovor o finansijskim uslugama može zaključiti u pisanoj formi i elektronskoj formi, a da se pored svojeručnog potpisa, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa može koristiti i dvofaktorska autentifikacija do određene vrednosti ugovora.

Osim toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju, kao trajnom nosaču podataka.

Posebno poglavlje je posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi, kao postupku u kome je u prethodnih 12 godina NBS obeštetila ogroman broj korisnika pa su sva dobra iskustva iz prakse implementirana u ovaj zakon.

Za razliku od dosadašnjeg načina posredovanja koje je zasnovano na pravilima iz opšteg zakona o vansudskom rešavanju sporova, ovim zakonom se daju veća ovlašćenja medijatorima na način da mogu da iznose konkretne predloge za rešenje spornog odnosa.

Detalji na javnoj raspravi

Najpre ćemo razgovarati sa bankama, a zatim sledi javna rasprava, ne u smislu javnog slušanja, već rasprava pod kojom podrazumevamo javno oglašavanje nacrta gde celokupna javnost ima mogućnost da se oglasi o izmenama – rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Naglasila je da će se o detaljima zakona govoriti kada se prvo postigne konsenzus sa bankama, a onda će ono što se naziva javnom raspravom biti dostupno i ostalima.



Izvor: Novosti

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar