Nemačko ministarstvo finansija stavilo je veto na sve nove vojne nabavke za Ukrajinu. Predviđena sredstva za ovu godinu su potrošena, a probijen je i limit za narednu godinu. Odluka o prestanku finansiranja Ukrajine izazvala je nova neslaganja unutar vladajuće koalicije. Na jednoj strani su kancelar i ministar finansija a na drugoj ministar odbrane i šefovi ministarstva inostranih poslova i ekonomije.
Nemačka je bila prinuđena da počne da smanjuje vojnu pomoć Ukrajini. Odlukom kancelara Olafa Šolca i ministra finansija Kristijana Lindnera, u Nemačkoj su uvedene mere fiskalne štednje. Vojni pošiljke koje su već naručene ili plaćene biće prebačene u Kijev, ali Borisu Pistorijusu i njegovom ministarstvu je zabranjeno da izdaju nova narudžbine, navodi „Frankfurter algemajne cajtung“.
„Situacija za Ukrajinu verovatno će se uskoro pogoršati, jer se očekuje da će planirana vojna podrška biti prepolovljena sledeće godine, a zatim 2027. pasti na manje od desetine sadašnjeg nivoa “, navodi se u izveštaju.
Nemačka se nada da će u budućnosti Ukrajinu finansirati ne iz saveznog budžeta, već iz kredita EU uzetog pod garancijom zamrznutih sredstava Ruske centralne banke. Berlin polazi od odluke G7 o sudbini ruskih fondova, koja je usvojena još u junu ove godine.
Međutim, odluka zemalja G7 daleko je od sprovođenja i pravno je kontroverzna. Nemačka je morala da odloži kupovinu dodatnih sistema PVO IRIS-T za Ukrajinu, pošto je Pistorijusov zahtev da finansira ovu narudžbu odbijen.
Prema više izvora, zabrana je dovela do „ozbiljnog spora“ unutar savezne vlade. Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo ekonomije bili su za plaćanje ove naredbe, ali je Kancelarija kancelara Šolca stavila veto.
Izvor u saveznoj vladi, na koga se poziva FAZ, rekao je da je „došao trenutak kada Nemačka više ne može da obećava Ukrajini. Kraj zabave, lonac je prazan. Smanjenje i ograničenje nemačke pomoći već utiče na situaciju na frontu: „Neke nemačke topove na frontu imaju toliko malo rezervnih delova i municije da mogu ispaliti samo tri ili četiri metka dnevno”.
Nemačka vlada je na jedvite jade, dogovorila novi budžet za 2025. Ali u njemu je rupa od preko 12 milijardi evra, koje bi onda negde trebalo uštedeti.
Ministar finansija Kristijan Lindner uputio je 5. avgusta pismo ministru odbrane Borisu Pistorijusu i ministarski inostranih poslova Analeni Berbok u kojem se navodi da se „nove mere” mogu preduzeti samo ako je „finansiranje obezbeđeno” u budžetskim planovima za ovu i naredne godine.
Andreas Švarc (SPD) stručnjak za budžet i odbrambenu politiku kaže da se u ovom trenutku za Ukrajinu „ne izdaju nove porudžbine” jer se one više ne finansiraju. Ograničenje pomoći Ukrajini potvrdio je i budžetski političar CDU Ingo Gedešens:
„Olaf Šolc i njegova vlada preko noći su zamrzli finansijsku, a time i vojnu podršku Ukrajini”.
Na samitu G7 u junu u Italiji dogovoreno je da se kredit od 50 milijardi dolara za Ukrajinu finansira od kamata na ovaj zamrznuti ruski novac.
Iako ostaje nejasno kada odluka G7 može biti sprovedena – zbog velikih birokratskih i pravnih problema – EU je saopštila da je krajem jula Ukrajini već uplatila prvu tranšu od 1,5 milijardi evra od ruskih kamata.
Komentari (0)