Najveća zabeležena solarna oluja u istoriji, Karingtonov događaj, očigledno je bila ređa i ekstremnija pojava nego što smo mislili. Početkom septembra 1859. Zemljinu atmosferu pogodila je ogromna sunčeva baklja i izbačaj koronalne mase.
Oluja je uništila telegrafske mreže u SAD, neki telegrafisti su pogođeni strujom, a aurora borealis bila je vidljiva čak do Centralne Amerike.
Ako bi se tako nešto dogodilo danas, bilo bi katastrofalnih posledica u praktičnom smislu, jer bi oluja onesposobila satelite, komunikacione sisteme i električne mreže, piše New Scientist.
Veoma redak događaj
Većina onoga što znamo o događaju u Karingtonu potiče iz opisa astronoma tog vremena, kao što je Englez Ričard Karington, ili magnetnih snimaka sa opservatorije u Indiji. Međutim, nijedan od ovih izveštaja ne sadrži detaljne podatke koji bi mogli da ukažu na tačan magnetni intenzitet oluje, pa je do sada bilo teško precizno odrediti intenzitet događaja i uporediti ga sa onima iz savremene istorije.
Tako su Ciaran Beggan iz Britanskog geološkog zavoda i njegove kolege digitalizovali papirne snimke Zemljinog magnetnog polja tokom događaja u Karingtonu snimljene iz dve opservatorije u Londonu, Kju i Griniču. Intenzitet i brzina promene magnetnog polja tokom oluje ukazivali su da se radi o oluji koja se javlja najmanje jednom u 100 ili čak jednom u 1.000 godina.
„Brzina promene intenziteta magnetnog polja bila je najmanje 500 nanotesla u minuti, što je prilično u skladu sa onim što su sugerisali originalni dokumenti iz 1861. Ovo dokazuje da je Karingtonova oluja bila ekstremni događaj“, rekao je Began. „To jest, bila je to solarna oluja dvostruko jača nego što se očekivalo za onu koja se dešava jednom u sto godina, što je oko 350 nanotesla“, dodao je on.
Istraživanje sa konkretnim podacima
Naučnici su takođe pronašli očitavanja iz druge geomagnetne oluje, koja se dogodila nekoliko dana pre događaja u Karingtonu, što je možda doprinelo ekstremnoj prirodi ove druge. Naime, prethodna oluja je možda odnela deo sunčevog vetra (plazmu protona i elektrona), nakon čega je sledeće izbacivanje koronalne mase imalo „čistiju putanju” ka Zemlji.
“Ovo potvrđuje da se radilo o zaista ekstremnom događaju. Nekada smo čuli da se Karingtonov događaj dešava jednom u sto godina, ali to su sve bile priče. Zato je dobro imati istraživanja sa konkretnim podacima koji to potvrđuju”, rekao je astrofizičar Ravindra Desai sa Univerziteta Varvick u Velikoj Britaniji.
Komentari (0)