Štelovanje kilometraže: Kakvi su propisi u Srbiji za ovu prevaru, a kakva je situacija u svetu?

Srbija nema poseban zakon koji direktno adresira prevaru s brojačem kilometara

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Pexels/M&W Studios

Visoke stope manipulacije brojačem kilometara u Srbiji ukazuju da lokalni propisi nisu dovoljno strogi, a ovo je česta je praksa na tržištu polovnih vozila koji prouzrokuju finansijske gubitke kako prevarenim kupcima, tako i državama. Kompanija karVertikal, specijalizovana za automobilske podatke, sprovela je istraživanje u 22 zemlje Evrope i Sjedinjenih Američkih Država kako bi saznala kako lokalne vlade tretiraju prevaru s kilometražom i kakva zakonodavstva se primenjuju.

Izgleda da se stavovi prema prevari s brojačem kilometara značajno razlikuju među različitim zemljama: od nedostatka zakonodavstva do maksimalne novčane kazne od 300.000 evra u Francuskoj i do osam godina zatvora u Hrvatskoj.

Stopa prevara s brojačem kilometara ostaje visoka u Srbiji. Uprkos mogućim novčanim kaznama i zatvorskim kaznama Srbija nema poseban zakon koji direktno adresira prevaru s brojačem kilometara. Međutim, krivični zakonik uključuje krivično delo prevare, koje se jasno odnosi na ovu vrstu radnje. Ako neko uspe da prevari kupca u vezi sa vrednošću vozila, smatra se krivim i podleže kaznama, uključujući novčane kazne i moguću zatvorsku kaznu. Međutim, konačna odluka sudije može zavisiti od mnogo faktora i, u većem broju slučajeva, prevaranti izbegnu ozbiljne kazne. Ovo važi ne samo za Srbiju, već i za druge zemlje.

Rumunija takođe nema specifične zakone za manipulaciju brojačem kilometara. Lokalni zakoni obuhvataju sve vrste prevara, a manipulacija kilometražom je jedna od njih. U Mađarskoj, prevaranti mogu biti kažnjeni zatvorom do 1 godine.

Za poređenje, 7,8 odsto vozila proverenih u Rumuniji na karVertikal-u imalo je prevaru s brojačem kilometara, 5,3 odsto – u Srbiji, i 6,1 procenat u Mađarskoj, što ukazuje da trenutno zakonodavstvo ne odvraća počinioce od manipulacije kilometražom.

„Veoma je važno uspostaviti dobru praksu s pravnog aspekta. Pravosudne vlasti bi verovatno smanjile stope prevare u slučaju uspešnog presedana, što je ključno za tržište polovnih automobila. Dobar presedan je upravo ono što svaka zemlja treba u vezi s transparentnošću na tržištu polovnih automobila”, kaže Matas Buzelis, glavni komunikacioni stručnjak u karVertikal-u i stručnjak za automobilsku industriju.

Ne postoji jedinstven sistem zakona za prevaru s brojačem kilometara. Većina ispitanih zemalja primenjuje novčane kazne, pa čak i zatvorske kazne za prevaru s brojačem kilometara, ali nisu sve ozbiljne u vezi sa ovim zločinom. U Poljskoj, prevaranti mogu dobiti zatvorsku kaznu do 5 godina, u Češkoj – 2 godine, Litvaniji – 2 godine, Francuskoj – 2, godine, Španiji – 3,5 godina, Italiji – 3 godine, i Nemačkoj – 1 godinu.

Međutim, ovo su maksimalne kazne koje retko ko zapravo dobija, s novčanim kaznama koje su češće. Stroža zakonodavstva ne nužno rezultiraju manjim brojem prevara, jer je manipulacija brojačem kilometara takođe regionalni problem: u istočnoj Evropi je češća nego u zapadnoj zbog nižih prihoda i velikog broja uvezenih automobila.

Na primer, u Letoniji, kazne za povećanje ili smanjenje kilometraže na brojaču su samo 100 evra za fizička lica i 1.000 evra za pravna lica. Nažalost, Letonija je šampion u manipulaciji  brojačem kilometara na kontinentu – 12,9 odsto svih vozila proverenih na karVertikal-u imalo je manipulisane kilometraže, a nijedna osoba nije optužena za prevaru s brojačem kilometara od 2020. godine.

Iako je manipulacija brojačem kilometara tehnički nelegalna u mnogim zemljama, dokazivanje takvih slučajeva može biti problematično. Transakcije koje se odvijaju preko granica stvaraju okruženje sa asimetrijom informacija između kupaca i prodavaca automobila, otvarajući mogućnosti za povećanje kilometraže u jednoj zemlji, a zatim prodaju u drugoj sa lažnom kilometražom.

Adekvatno zakonodavstvo u vezi s prevarom s brojačem kilometara moglo bi smanjiti stopu ovakvih zločina i podstaći efikasniji prenos podataka o transakcijama automobila između zemalja.



Izvor: Politika.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar