Danas slavimo Svetog Jovana Krstitelja, proroka koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan (VIDEO)

Sabor Svetog Jovana slavi se dan po Bogojavljenju

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Printscreen/You Tube

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan i prethodno najavio njegov dolazak krštavajući i okupljajući nove vernike oko potonje hrišćanske crkve.

Sveti Jovan se zove Krstitelj, jer je, prema verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.

Sabor Svetog Jovana slavi se dan po Bogojavljenju.

Sveti Jovan je na ikonama predstavljen sa krstastim štapom u levoj ruci i napisom – “Pokajte se, jer je blizu carstvo nebesko.”

Predanje kaže da je Sveti Jovan pogubljen po naređenju cara Iroda, a da je njegovu glavu od cara, na nagovor majke, carice Irodijade, zatražila Saloma.

Zanesen Salominom igrom, car Irod je naredio da Jovan Krstitelj bude pogubljen odsecanjem glave.

Ovom događaju posvećen je poseban praznik poznat kao Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

Danas se desnica Svetog Jovana, koju je narod prenosio bežeći pred Turcima, čuva u Cetinjskom manastiru, gde je doneta 1945. iz manastira Ostrog.

U Ostrog je ruku Svetog Jovana 1941. godine doneo kralj Petar Drugi Karađorđević, koji se sa članovima porodice smestio u manastiru posle šestoaprilskog bombardovanja Beograda i Srbije.

Sveti Jovan je uzor poštenja i pravdoljublja, a kod Srba se poštuje običaj bratimljenja “po Bogu i Svetom Jovanu”.

Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju Srba koji ga slave kao krsnu slavu na trećem mestu, posle Svetog Nikole i Svetog arhanđela Mihaila.

Narodni običaji i verovanja

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan. Krstitelj se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta. Bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego smrtnikom. Ovaj datum u kalendar je upisan crvenim slovom, što znači da ne treba raditi kućne, niti bilo koje druge poslove. Za ovu slavu vezuje se običaj pranja ikone. Običaj pranja ikona podrazumevao je da se na današnji dan ikone iznose iz kuće posle jutrenja na reku, ili bunar i da se umivaju. Ikone su se brisale krpom koja je pokvašena u vodi. Mada je običaj odavno nestao, tada se verovalo se da će onoga ko ne umije ikonu stići kazna, te da će mu se te godine oduzeti ruke i noge. Naši preci su verovali da se baš na dan Svetog Jovana dešavaju razna čuda uz pomoć ovog svetitelja, pa otud potiče mnoštvo narodnih običaja. Na Jovanjdan vernici, koliko god da to mogu da ispoštuju, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na Jovanovo stradanje. Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje, a takođe se ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.



Izvor: Pink

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar