Doktorka upozorava: Kako hroničan stres može da objasni pojavu metaboličkog sindroma?

Povišeni trigliceridi predstavljaju izvestan rizik i za nastanak šećerne bolesti, ali i metabolički sindrom - epidemiju savremenog društva

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Freepik/nensuria

Stres preko autonomnog nervnog sistema i hipotalamusno-hipofizno-adrenalne osovine utiče na imuni, metabolički i kardiovaskularni sistem i dovodi do brojih poremećaja i bolesti. U stresu nam srca ubrzano lupa, skače krvni pritisak, poveća se nivo šećera u krvi.

Metabolički sindrom je skup kardiovaskularnih faktora rizika, čija udruženost povećava rizik za kardiovaskularno oboljenje i dijabetes tip 2. Prepoznaje se u 1 od 5 osoba, a učestalost se povećava sa godinama života, piše doktorka na sajtu teodorabeljic.rs.

Zar je važno ako imate metabolički sindrom? Jeste! On nosi 5 puta veći rizik za dijabetes tip 2 i 2 puta veći rizik za nastanak kardiovaskularnog oboljenja.

Kako možete da otkrijete da li imate metabolički sindrom?

Metabolički sindrom postoji ako postoje bilo koja 3 od 5 faktora rizika. Povećan obim struka ne mora biti prisutan.

Obim struka je mera abdominalne gojaznosti. Obim struka se meri preko najizbočenijeg dela trbuha ili na sredini između rebarnih lukova i gornje ivice karlične kosti. Merenje se vrši na kraju izdisaja.

Normalan obim struka za muškarce je 94 cm, a za žene 80 cm.

– Ako se sagledaju 5 komponenti metaboličkog sindroma, ljudi najčešće imaju povišene trigliceride. Nivo triglicerida se menja iz dana u dan i zavisi od unete hrane. Povišeni trigliceridi dovode do upale pankreasa i mogu da ubijaju beta ćelije pankreasa, “polako, ali sigurno”. Tako, povišeni trigliceridi predstavljaju izvestan rizik za nastanak šećerne bolesti – piše profesorka doktorka Teodora Beljić Živković.

Kako hroničan stres može da objasni pojavu metaboličkog sindroma?

– U hroničnom stresu javlja se fenomen “nagrade hranom”. Akutni stres je povezan sa gubitkom apetita. Međutim, u hroničnom stresu dolazi do preterane aktivacije hipotalamusno-hipofizne osovine sa lučenjem kortizola. Kortizol smanjuje sitost i podstiče konzumiranje visoko kalorične hrane. Čak i van stresa, ostaje isto stanje. Čovek se bolje oseća ako jede. Kortizol dalje dovodi do stvaranje visceralnog masnog tkiva. Iz masnog tkiva se oslobađaju slobodne masne kiseline koje deluju toksično na β ćeliju i povećavaju insulinsku rezistenciju perifernih tkiva. Iz masnog tkiva se oslobađaju brojni hormoni koji povećavaju kardiovaskularni rizik. Hronični stres, kojim smo svi izloženi, doveo je do toga da je danas u Srbiji svaka peta osoba gojazna – rekla je prof. dr Teodora Beljić Živković.



Izvor: teodorabeljic.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar