Naučnici širom sveta ubrzano rade na labaratorijskim istraživanjima kako bi pokušali da razumeju novu mutiranu varijantu virusa BA.2.86 koja izaziva kovid. Prvi rezultati ovih studija pokazuju da ne treba biti toliko zabrinut, kažu stručnjaci.
Dve grupe naučnika – jedna u Kini i jedna u Švedskoj – već su javno predstavile rezultate svojih istraživanja, a prvi rezultati istraživanja u SAD očekuju se u ponedeljak. Dosadašnji rani rezultati pokazuju da BA.2.86 ovaj soj nije tako opasan kao što se na prvi pogled činilo, iako bi taj utisak mogao da se promeni kako budu stiglinovi rezultati, piše CNN.
BA.2.86, takođe poznat kao pirol, privukao je pažnju sveta jer izgleda radikalno drugačije od drugih varijanti koronavirusa koje smo do sada videli. Ova nova varijanta ima više od 30 promena u svom proteinu u poređenju sa sledećim najbližim pretkom, BA.2, i u poređenju sa nedavno cirkulišućom varijantom KSBB.1.5.
Virus je napravio sličan evolutivni skok sa sojem pirola kao kada se u svetu pojavila varijanta omikrona. Tokom talasa prvobitnog omikrona, infekcije i hospitalizacije u SAD su bile na vrhuncu, a nedeljni smrtni slučajevi dostigli su drugi najveći broj, pokazujući da bi čak i pitomija verzija virusa mogla da predstavlja ozbiljnu pretnju ako bi izazvala talas infekcije među stanovništvo.
Omikron je brzo pretekao druge varijante kovida i počeo da stvara sopstvene varijante koje su još uvek rasprostranjene u populaciji. Bela kuća je bila zabrinuta zbog mogućeg ponavljanja situacije sa omikronom pa je ranije ove godine tražila mišljenje stručnjaka, koji su procenjivali šanse da se dogodi „novi omikron“ na oko 10 do 20 odsto.
Kada se BA.2.86 pojavio krajem jula, odmah je podignuta uzbuna i istraživači su krenuli u akciju da saznaju više o novoj varijanti. Do sada se Pirola proširila u najmanje 11 zemalja, uključujući SAD.
Zemlja koja je prijavila najviše slučajeva je Danska, a stručnjaci kažu da pomno prate situaciju u toj zemlji kako bi pronašli uzrok porasta slučajeva.
Do sada je globalno sekvencirano oko 30 slučajeva istog broja zaraženih pacijenata. Čak i uz mnogo manje genetskog nadzora nego ranije, stručnjaci smatraju da bi bilo očigledno da je infekcija varijantom BA.2.86 bila toliko jaka.
‘Prijatelji, ovo nije drugi dolazak Omikrona. Da jeste, znali bismo do sada“, rekao je dr Bil Hanage, epidemiolog i ko-šef Centra za dinamiku zaraznih bolesti na Univerzitetu Harvard.
Sada su naučnici usred laboratorijskih istraživanja, bilo da koriste kopije stvarnog virusa izolovanog od pacijenata ili koriste modele njegovih šiljastih proteina presađenih na telo drugog virusa, što bi trebalo da nam pomogne da bolje razumemo koliko će se naš imuni sistem i vakcine dobro braniti protiv nove varijante.
The first handful of genomes came from Denmark and Israel, shortly followed by the UK and US – suggesting that it is already widely dispersed and certainly successful *enough* to make us sit up and dust down our memories of late 2021… and yet…
— Bill Hanage (@BillHanage) September 1, 2023
Šta su naučnici otkrili?
Naučnici u Kini su utvrdili da BA.2.86 zaista izgleda drugačije za naš imuni sistem u poređenju sa prethodnim verzijama virusa koji izaziva kovid i da može da izbegne deo našeg imuniteta.
Junlong Cao iz Centra za biomedicinske inovacije na Univerzitetu u Pekingu rekao je da je primetio dvostruki pad sposobnosti našeg imuniteta, stečenog vakcinacijom ili nedavnom infekcijom, da neutrališe virus BA.2.86 u poređenju sa virusima iz porodice KSBB.1.5. Dvostruki pad nije dobra vest, ali nije veliki pad.
Istovremeno, virus BA.2.86 je bio oko 60 odsto manje zarazan od virusa KSBB.1.5, a stručnjaci smatraju da bi to moglo da objasni zašto je pronađen u toliko različitih zemalja, ali samo u malom broju.
“Rekao bih da će to polako kružiti među stanovništvom. Neće sustići druge varijante koje su brzo prevladale“, rekao je Cao za CNN, misleći na varijante poput EG.5 i FL.1.5.1, koje trenutno dominiraju u SAD.
Naučnici sa Instituta Karolinska u Švedskoj suprotstavili su BA.2.86 antitelima u krvi prikupljenim u dva perioda, od kraja 2022. godine, pre nego što se pojavila varijanta KSBB, i od kraja avgusta.
Antitela u starijim uzorcima nisu mogla efikasno da zaustave BA.2.86, ali su uzorci krvi uzeti od davaoca samo nedelju dana ranije radili bolje.
“Sve u svemu, izgleda da situacija nije tako ekstremna kao prvobitna pojava omikrona”, rekao je vodeći istraživač Bendžamin Murel.
These blood donor and monoclonal antibody results are largely concordant with those that @yunlong_cao posted yesterday.
— Ben Murrell (@BenjMurrell) September 1, 2023
“Još nije jasno da li će BA.2.86 (ili njegova eventualna podvarijanta) nadmašiti varijante koje su trenutno u opticaju. Mislim da još nema podataka o njegovoj težini, ali izgleda da naša antitela nisu potpuno nemoćna protiv te varijante“, napisao je on.
Međutim, obe ove studije su koristile pseudoviruse, ali ne i sam originalni virus. Ali stručnjaci su takođe ohrabreni ovim ranim rezultatima.
“Vesti su bolje nego što sam očekivao“, rekao je dr Ašiš Dža, bivši koordinator za kovid Bele kuće.
“I dalje sam ohrabren činjenicom da će predstojeća vakcina imati stvarnu korist protiv trenutno dominantne varijante (EG.5), kao i BA.2.86“, rekao je on.
Radna grupa koja radi u okviru Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva sastala se prošle nedelje kako bi razmotrila da li BA.2.86 treba ponovo klasifikovati iz “varijante pod nadzorom“ u “varijantu koja izaziva zabrinutost“ u zemlji.
Zaključili su da BA.2.86 ne ispunjava njihovu definiciju varijante koja izaziva zabrinutost jer nemaju dokaza da njegov profil predstavlja štetnu promenu bioloških svojstava ili stopu rasta koja sugeriše da će se širiti jednako brzo ili brže od trenutno cirkulisanih varijanti.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)