Uroš B. (21) ranio je 14, a ubio osam osoba u dva sela kod Mladenovca i Smedereva želeći, kako je rekao, “da zaplaši stanovništvo”. U konflikt sa meštanima ušao je u selu Dubona, a svoj krvavi put sa automatskom puškom u rukama započeo je u selu Malo Orašje. Pucao je na ljude koje nije poznavao.
Klinički psiholog Radomir Čolaković za Telegraf objašnjava da Uroš B. sudeći po dostupnim informacijama o njegovim postupcima spada u okvir ličnosti koja je psihopata i sociopata.
– Ne može da se utvrdi tačan psihološki profil jer nema dovoljno podataka i imamo samo poluinformacije i glasine. Ali, u globalu, može da se primeti i to nije uopšte teško, da se radi o psihopatskoj strukturi. To je jedan sociopata i psihopata – kaže Čolaković.
Kako objašnjava, sociopate su oni koji se, po međunarodnoj klacifikaciji bolesti, svrstavaju u antisocijalno ponašanje i reagovanje.
– Sociopata je to ponašanje naučio u kući, vrtiću, školi, u široj društvenoj sredini. Uroš B. je naučio da puca, da mogu tati da pet-šest puta da oduzmu oružje, pa da vrate, naučio je da se bahato ponaša jer nije bilo kazne. On takođe ima i psihopatsku strukturu, što znači da ima i određene karakteristike ličnosti koje se odnose na to da nema empatije, da gleda samo sebe, ima hladne emocije u odnosu na druge ljude, teško uspostavlja kontakte sa partnerima, emocionalno je nestabilan, kao i sociopata – dodaje.
Ističe da je sociopatu, koji je takvo ponašanje naučio, lako možemo da prepoznamo i napominje da se sociopatija usvaja, dok se psihopatija nasleđuje.
– On je to naučio i prilično je emocionalno nestabilan i impulsivan. Psihopata je vrlo uračunljiv, može da bude šarmantan, da ima vrlo visoku enteligenciju. Mora da se pravi razlika između inteligencije i emocija. Neko može da bude inteligentan, a bez emocija. Hitler je imao vrlo visoku inteligenciju, a vidite šta je uradio zato što je bio emocionalno oštećen. I sociopata i psihopata su emocionalno oštećeni i stil ponašanja Uroša B. bio je da probleme rešava agresijom, koja može da ide od jednog šamara do ovakve situacije – ubistva osmoro ljudi – kaže Čolaković.
Kako kaže, Uroš B. je naučio da može tako da se ponaša – da turira motor 200 na sat, a da ne snosi posledice za takvo ponašanje, da može da povređuje tuđe ljubimce.
– Povređivao je životinje, a to su već prvi signali kod serijskih ubica. Čovek koji ubije dvoje ili više ljudi je već serijski ubica. Istraživanja su pokazala da najveći broj serijskih ubica je u detinjstvu povređivao pse i mačke – klao, vezivao za rep, mučio ih. To je prvi signal da se s detetom nešto dešava. Najveći broj takve dece ili postanu zločinci, ili socijalno neprilagođeni, antisocijalnog ponašanja, pa i serijske ubice, što je ovde slučaj. Međutim, u porodici, širem društvenom sistemu, školi, nije ništa naročito preduzeto i onda dete shvata da može tako nešto da radi. Sve to je bilo plodno tlo za Uroša B. Ali on je ubio i sebe, za njega više nema života – dodaje.
Upravo zbog odsustva empatije Uroš B. bio je u stanju da ubija čak i ljude koje ne poznaje.
– Njemu je bila bitna afirmacija. Bio mu je cilj da ih uplaši, da se čuje za njega. Pa ako hoćete da gledamo i šire, da ima što više lajkova, da mu aplaudiraju. On nije imao strah od kazne. Kada bi se u našem društvu kažnjavalo oštrije i realno, priča bi bila drugačija i kod psihopata. A to što je uzeo oružje? Imao ga je. Da nije bilo tog oružja, upotrebio bi neko drugo, kao i ovaj dečak u školi na Vračaru. K. K. ima elemente psihopatije. Ne možemo da kažemo da ima profil psihopate jer za nekog ko ima 13 godina ne možete da kažete da je oformljena ličnost. Ali kod njega su prepoznatljivi ti elementi, čak i neke druge stvari. Da nije imao pištolj, on bi možda zapalio školu. To su sociopatski elementi koji su prisutni kod mlađih, a što se tiče Uroša B., to je već izgrađen profil ličnosti sa psihopatskim i sociopatskim osobinama i psihopatskim karakteristikama – dodaje.
Čolaković ističe da u širem kontekstu treba da se obrati pažnja na to kako su ta dešavanja odjeknula i šta su izazvala u široj društvenoj sredini.
– Neki ih hvale. To samo znači da smo mi kao društvo najodgovorniji, tu je poražena cela Srbija. Tako nekoga ubiti i sa umišljajem… On je to umišljeno radio, pripremio se, imao je plan. Čak i jedan šizofreničar može da bude uračunljiv, bez obzira na to što ima najtežu bolest psihoze. Agresija je njegov odgovor na mnoge stvari koje nisu po njegovolj volji ili želi da bude po njegovoj volji – zaključuje klinički psiholog Čolaković.
Izvor: Telegraf
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)