Kako bi se proširila svest o značaju očuvanja našeg jezika, u okviru Filološkog fakulteta se tokom marta obeležava mesec srpskog jezika.
U okviru ove manifestacije, studenti ali i svi drugi koji to žele, mogu da prisustvuju predavanjima na kojima se diskutuje o poreklu i značaju srpskih reči, ali i o analizi sličnosti reči srpskog jezika sa inostranim rečima.
Takođe, tokom marta meseca srpskog jezika imate priliku da učestvujete u izboru za reč koja najbolje obeležava prethodnu godinu. Na pitanja vezana za mesec srpskog jezika odgovorila je Jana Babić, apsolvent Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim jezicima.
Manifestacija „Mart – mesec srpskog jezika” održava se već drugi put zaredom, čime se proučava srbistika kao naučna disciplina. Osim toga, koji su još glavni ciljevi ove manfistacije?
– Društvo za srpski jezik i književnost Srbije sa Katedrom za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima i Katedrom za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je osnivač i organizator manifestacije „Mart – mesec srpskog jezika“. Ova manifestacija ima za cilj da popularizuje srpski jezik, jezičku kulturu i književnost kroz različite tribine, naučno-popularna predavanja, konkurse i da kroz različite medije dođe do šire populacije. Cilj je da se osim profesora i studenata u ovu manifestaciju uključe i učenici i svi oni koji smatraju da je negovanje srpskog jezika i knjiženosti značajno. Ukratko, ova manifestacija za cilj ima negovanje, očuvanje i promociju srpskog jezika, jezičke kulture i književnosti u Srbiji i izvan nje.
Da li imate podatke koliko ljudi u Srbiji aktivno koristi ćirilicu i koliki je značaj održanja upotrebi ćirilice za našu zemlju?
– Kada govorimo o upotrebi ćirilice, razlikujemo javnu i službenu upotrebu. Što se tiče službene upotrebe, po Zakonu o upotrebi jezika i pisma ćirilica ima prednost nad latinicom, jer svi dokumenti moraju biti pisani ćirilicom. Sa druge strane, u vezi sa javnom i privatnom upotrebom ćirilice, ja bih se ogradila, jer zaista nemam tačne podatke, ali verujem da školski sistem radi na tome da se sve više neguje ćirilica
U okviru manifestacije postoji program za biranje reči koja je obeležila 2022. godinu – koje reči se nalaze u uskom izboru, a koja je prethodne godine odnela pobedu kao najlepša reč srpskog jezika?
– Prethodne godine je pobedu za najlepšu reč odnela je divna reč – praskozorje. Specifična je i po građenju, simbolici i, naravno, zvučanju. Praskozorje je slovenska reč koja označava vreme pred izlazak sunca, kada zora praska, i naravno, specifična je po svojoj tvorbenoj strukturi.
Naravno, ne treba zaboraviti ni simboliku koja ta reč nosi, poput rađanja nove nade ili neki nov početak. A što se tiče izbora za reč koja je obeležila ovu godinu, još uvek nisu prikupljeni svi predlozi, ali verujem da će reč biti preorijentisana na društveno-politička dešavanja u Srbiji tokom prethodne godine.
Ova manifestacija je zasigurno jedan od načina za očuvanje svesti o značaju srpskog jezika, ali i učenju o korenima i načinima nastanka srpskih reči. Kroz tribine se ukazuje i na sličnost reči srpskog jezikasa inostranim rečima. U čemu se ogleda značaj ukazivanja na raznolikosti srpskih reči sa inostranim rečima koje se isto izgovaraju?
– Upravo je etimologija nauka koja izučava kako je kroz istorijski tok došlo do savremenih značenja reči, a o tome će nam govoriti u utorak na književno-jezičkoj tribini docent dr Katarina Begović i asistent msr Olga Bogunović, čije predavanje nosi naziv „Srpski jezik pod lupom etimologije“. S druge strane, danas je česta pojava u slovenskim jezicima to da reči koje slično zvuče imaju potpuno različito značenje iako istorijski vrlo često vode poreklo od istog korena. Ta pojava se u jeziku naziva „lažni prijatelji“. Tako imamo u srpskom reč stolica, koja u ruskom označava glavni grad, ili muka koja u ruskom označava brašno. Sa „lažnim prijateljima“ u srpskom i bugarskom nas je u petak upoznala asistent mr Olga Saveska kroz primere: vredan u bugarskom znači štetan, a stoka znači roba, dok roba znači kućna haljina. Najčešće se primeri poput ovih etimološkim metodama mogu dovesti u istorijsku formalnu i semantičku vezu. Ovakvi primeri su nam dragoceni upravo zbog toga što se u savremenom jeziku te veze više ne prepoznaju, pa nepoznavanje značenja „lažnih prijatelja“ često dovodi do problema u svakodnevnoj komunikaciji.
Kada se održava sledeća tribina i ko može da prisustvuje, ali i daje predloge za reč koja je obeležila prethodnu godinu?
– Na naše tribine su dobrodošli svi koji žele da nauče nešto novo o srpskom jeziku i jezičkoj kulturi. Naredna tribina se održava već u utorak, u 13 časova, na Filološkom fakultetu gde će se govoriti o srpskom jeziku pod lupom etimologije. Nakon toga imamo interaktivnu radionicu u Velikoj sali SKC-a pod nazivom „priče o rečima“ koja počinje od 19 časova. A što se tiče izbora za reč koja je obeležila prethodnu godinu, on je namenjen svim učenicima osnovnih i srednjih škola Srbije. Na sajtu Društva za srpski jezik i književnost Srbijepostoji formular koji se popunjava kako bi njihova reč bila među predlozima.
Piše: Anđela Dimić
Komentari (0)