– Plač je odličan način oslobađanja emocija i obrade teških situacija – kaže doktorka Gail Salc, vanredna profesorka psihijatrije u Medicinskoj školi u Njujorku.
Iako vam plakanje pomaže u obradi osećanja, ne podnose svi plakanje na isti način i možda se ponekad pitate zašto neki ljudi tako lako zaplaču, a drugi ne.
Tokom ovih neviđenih vremena možda ćete više zaplakati nego ikada pre, a to se odražava nužno promenu ličnosti, već samo okolnosti.
– Stres od korone se odražava na razne načine: socijalna izolacija, strah od izloženosti, gubitak najmilijih, teret brige o deci, finansijski pritisci. Stres uzrokuje umor, što umanjuje našu sposobnost samoregulacije. To nas čini ranjivijima, što dovodi do emocionalne iscrpljenosti koja nas takođe može brže rasplakati – kaže doktorka Pamela Rutledž, psiholog i direktorka Istraživačkog centra za medijsku psihologiju.
Ako počnete da osećate kao da nemate kontrolu nad svojim osećanjima, to može da znači da se nešto dešava s vašim umom.
Stručnjaci su objasnili koji su to razlozi zbog kojih biste mogli češće da zaplačete.
1. Nakupljanje emocija
Ponekad, kada se mnogo toga događa u isto vreme, može da bude teško pravilno da obradite svoja osećanja prema određenim stvarima koje su vam emocionalno uzele danak, zbog čega se u vašoj podsvesti nakupljaju razne emocije.
– Ako otkrijete da spontano zaplačete, odvojite neko vreme i pobrinite se o sebi, budite pažljivi prema sebi, opuštajte se. Možete se obratiti i psihologu ili terapeutu da biste dobili profesionalnu podršku ako takvo stanje potraje – savetuje Rutledž.
2. Emocionalna empatija
Ako ste nedavno počeli da provodite mnogo vremena s ljudima koji su emotivni i plaču češće nego što vi to obično radite, možda ste podsvesno postali saosećajni.
– Zahvaljujući neuronima, aktiviraju se područja mozga kada vidimo da neko emocionalno reaguje, isto kao i kada smo emocionalno uzbuđni – kaže Rutledž. Takođe možete biti samo emocionalno empatičniji prema osećanjima drugih, što može reultirati češćim plakanjem.
3. Naučene asocijacije
Kroz život naučena iskustva postaju naučene asocijacije, kaže licencirani klinički psiholog KEvin Čapman. Ako određene trenutke, pesme, filmove povezujete s tugom ili plačem, vaše telo to registruje, što znači da je verovatnije da ćete zaplakati tokom tih stvari.
4. Neurotičnost
Neurotičnost je faktor temperatmenta koji je povezan s emocionalnim poremećajima i u osnovi znači da neko osnovne emocije doživljava češće i intenzivnije od drugih.
– Mnogi pojedinci s visokim neurotizmom postaju preosetljivi na situacije koje izazivaju snažne emocije, poput tuge. Drugim rečima, oni koji imaju visoku neurotičnost vrlo duboko osećaju emocije, što rezultuje češćim plakanjem – kaže doktor Čapman.
5. Depresija
Depresija je poremećaj raspoloženja obeleženim trajnim osećanjima tuge ili otupelosti koji mogu da dovedu do neobično čestog plakanja.
– Ako ste promenili učestalost plakanja i to je u skladu s vašim raspoloženjem, onda treba da razmislite da li imate depresiju – kaže doktor Salc. Dodaje da znakovi depresije uključuju osećaj tuge, beznađa ili praznine, gubitak interesa, poremećaj spavanja i umor.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)