Srbija je zemlja talentovanih čuvara mreže.
Iako je možda ranije bilo nepopularno da se fudbaleri vraćaju u našu državu kada im je karijera u blagom padu, sada to više nije slučaj i sve se više njih vraća kako bi se opet dokazali i zaslužili poziv u inostranstvo.
Jedan od takvih primera je i Dragan Rosić. Posle tri godina provedenih u Španiji, došao je u Radnički iz Niša i odmah je svojim partijama podsetio da ga put nije slučajno odveo u Almeriju 2019. godine iz lučanske Mladosti.
Golman “meraklija” je u razgovoru za Objektiv podelio prve utiske iz nove sredine, opisao je rad sa Nenadom Lalatovićem, podelio je iskustvo koje nosi tokom vremena provedenog na Pirinejskom poluostrvu, a i uporedio je srpski fudbal iz perioda pre nego što je otišao u inostranstvo sa sadašnjom situacijom.
– Utisci su mi super. Nisam bio tri godine u Srbiji, pa nisam znao da su klubovi organizovaniji nego tada, samim tim i Radnički. Atmosfera je odlična, tako da mi je celokupan utisak pozitivan i super se osećam.
Radnički je kuburio sa golmanima na početku sezone, otpustio je dvojicu posle ispadanja iz evropskih kvalifikacija, žargonski rečeno, dolazak Rosića je Nišlijama legao kao kec na jedanaest.
– Ovog leta sam dobio informaciju od ljudi iz Almerije da ne računaju na mene i da probam da nađem pozajmicu, a ako to ne nađem onda će doći do raskida ugovora. Čekao sam i trenirao celo leto u klubu, međutim ništa dobro za mene nije dolazilo. Bilo je neminovno da raskinemo ugovor i to sam uradio malo kasno, krajem prelaznog. Jedna od opcija u tom trenutku mi je bila odlazak u Radnički. Odlučio sam da se vratim u Srbiju, jer je to jedan od najboljih klubova za mlade, pošto sam golman sebe još uvek smatram mladim, pa ako uspem nešto opet da napravim neka to bude u Radničkom.
Izvanrednu partiju je pružio golman Radničkog protiv Crvene zvezde, a epitet igrača utakmice mu je ukrao Pešić pogotkom u 97. minutu.
– Što se mene tiče bio je dobar meč, dobro smo spremili utakmicu sa šefom i mojim trenerom golmana Jovanićem. Znali smo da dosta prete iz prekida. Pogodilo se da me Bog nagradi da imam dobru utakmicu, ali primili smo gol u zadnjim sekundama utakmice, po meni skroz korektno, jer se nije igralo dva, tri minuta u nadoknadi, pa mislim da je gol regularan. Uz svu borbu mogli smo možda da budemo nagrađeni bodom, ali je Zvezda imala dosta više šansi i zasluženo je pobedila.
Takvi porazi umeju teško da padnu ekipi, ali Lalatović je uspeo da podigne ekipu i spremi ih za naredni izazov, koji nije nimalo lak. Već u nedelju igraju protiv Partizana u Beogradu.
– Normalno je da smo se posle takve utakmice osećali poraženo i tužno. Posle toliko iscrpljenja i potrošnje na toj utakmici ne nosiš ništa. Koliko god da se priča da smo dobro igrali i da smo mogli da izvučemo bod, to sve traje dan, dva i zaboravlja se. Ostaju bodovi, mi smo upisali nula bodova i pričamo samo o tome. Uticalo je to negativno na nas, ali posle razgovora sa šefom, on nam je objasnio da ništa ne treba da utiče negativno na nas posle utakmica sa Zvezdom i Partizanom i da te utakmice služe da treba da uživamo u njima i pokušamo da izvučemo pozitivan rezultat, ali da treba da se spremamo za ekipe koje su našeg kvaliteta i da tu osvajamo bodove. Spremamo utakmicu sa Partizanom znajući da možemo da igramo sa svima.
Lalatović kao pojava je uvek tema broj “jedan” u Srbiji, ali što se tiče trenerskog posla, svi imaju samo reči hvale o njemu.
– Ja prvi put radim sa njim i dosta sam čuo o njemu, ali to nisam znao dok nisam video. On svojom pojavom, načinom razgovora i pristupom treningu izvuče 100 odsto iz tebe, hteo to ti ili ne. Napravio je drugarsku atmosferu gde svako za svakog “gine”. Rad sa njim motiviše čoveka, promeni način razmišljanja, čak te i ubedi da si bolji nego što jesi, što može dosta da znači, jer je fudbal mentalna igra.
Cilj Radničkog je plej-of, ali očekuje ga dosta zahtevnih izazova na tom putu, pogotovo zbog lošeg starta sezone. Zimske pripreme će biti ključ koje bi mogle da otvore vrata ka tome.
– Ove tri utakmice što nas očekuju nisu nimalo lake. Posle Zvezde smo shvatili da niko nije nepobediv i ulazimo sa očekivanjima da u svakoj možemo uraditi nešto. Idemo jednu po jednu utakmicu. Iako protiv Partizana idemo bez 5-6 standardnih igrača, mi samo razmišljamo o njima, a ne o Kolubari koja će nam biti jako bitna. I u Kupu ćemo ići da prođemo dalje, imamo imperativ da doguramo što dalje.
– Ekipa će se sigurno mnogo bolje spremiti tokom zimskih priprema. Šef je i sam u par navrata rekao da nismo spremni da ispunimo zahteve koje on traži. Zatekao je ekipu nedovoljno spremnu za njegove uslove i način igre koji forsira, tako da će zimske pripreme svima poslužiti da se spreme bolje. Radnički kao klub zaslužuje plej-of i borićemo se za to, a potrudićemo se da u ove tri utakmice izvučemo što bolje rezultate, kako bi bili u dobroj poziciji u prolećnom delu.
Poznato je da je bitno da imaš kontinuitet igara kada si “jedinica” u fudbalu. Ipak, Rosića pauza nije omela da pokaže da nije “zaboravio” da brani.
– Golmanu je mnogo bitno da brani. Ja nisam šest-sedam meseci igrao kada sam bio u Albaseteu. Branio sam samo jednu utakmicu na kraju prethodne sezone i odradio sam fenomenalan posao. To me je održalo u životu i pozitivnom razmišljanju posle neigranja. Video sam da sam još tu. Čovek svašta pomišlja kada nije na terenu. U Almeriji sam branio sve pripremne utakmice, iako šef nije računao na mene što mi je takođe dosta pomoglo i došao sam u Radnički sa pozitivnim stavom i znao sam da mogu dosta da pružim. Na debiju sa Čukaričkim sam se dobro osećao, nisam osetio problem što sam imao toliku pauzu pre toga.
Imao je priliku da se obre u Španiji, nosi dosta iskustva sa Pirineja, a prilikom adaptacije na novu sredinu su mu dosta pomogli i srpski internacionalci – Radosav Petrović i Nikola Maraš.
– Odlazak iz Lučana u Španiju je bio drugi svet za mene. Sve je bilo novo za mene, a ja nisam imao priliku da se sretnem sa tim. Bio je drugačiji način rada i igrali su mnogo kvalitetniji igrači, a ja sam slične dodirne tačke sa tim imao jedino u mladoj reprezentaciji. Prvih šest meseci je trajala adaptacija, ali nisam video da mogu da konkurišem za mesto prvog golmana, pošto su već bila dvojica iskusnijih od mene. Težak je bio početak, ali posle toga nosim samo pozitivne stvari. U sve tri ekipe koje sam bio posle toga sam branio, a u Selti B sam bio jedan od najboljih golmana u Segundi B. To mi je najlepši period u Španiji, ali je nažalost korona prekinula tu sezonu. Ne gledam negativno na boravak u Španiji, bilo je dosta stvari koje su uticale da ne branim nijednu sezonu konstantno, ali to je sve fudbal. U Španiji da bi te izgurali moraš da budeš dete kluba, ali mi je to sve pomoglo da dosta napredujem. Tu su bili Raća Petrović i Nikola Maraš koji su mi dosta pomogli da se adaptiram, tako da sam stekao dobre prijatelje tamo, kao i sa Babićem.
U nekoliko navrata je sedeo na klupi Selte na utakmicama u Primeri, ali se kockice nisu složile da debituje.
– Pre toga su mi glavni trener i trener golmana objasnili da ja nisam slučajno tu. Imao sam sjajnu polusezonu u njihovoj filijali, a posle par kola su me stavili da treniram sa prvom ekipom. Usadili su mi u glavu da ukoliko se povredi prvi golman, ja ću stati na gol. Želeo sam da se oprobam u Primeri, ali je Selta bila u nezavidnoj situaciji u tom trenutku i borila se za opstanak. Imao sam malu tremu da me ne savlada pritisak ako stanem na gol, ali sam se već susretao sa tim situacijama tokom svoje karijere, tako da mi to nije strano. Bilo mi je drago što sam tada bio uz ekipu iako nisam debitovao, pa mi je to i najveća stvar koja mi se dogodila tamo.
U Mladosti iz Lučana je napravio svoje ime, a odatle je “lansiran” u evropski fudbal.
– Mladost mi je ni iz čega dala šansu. Ja sam bio u Jedinstvu u Srpskoj ligi i oni su mene doveli posle jedne prijateljske utakmice. Mladost mi je toliko puno pružila, da nikad neću moći dovoljno da joj se zahvalim. Dali su mi šansu da branim posle 6-7 meseci od dolaska, iskoristio sam priliku koju mi je dao Neško i stekao sam njegovo poverenje. Kada braniš i kada ti ide dobro, uvek ostaje lepo sećanje. Na sve to smo igrali i finale Kupa. Ume nekad da bude teško kada ti ne ide, ali kada premotam film stvarno je bio divan period.
Vrhunac perioda provedenog u Mladosti je bilo finale Kupa Srbije protiv Partizana, gde je vrlo lako moglo da se dogodi čudo, ali su crno-beli preokrenuli stvari i slavili su rezultatom 2:1.
– Cele nedelje nas je šef pripremao za finale, pričao je da je to jedna utakmica i da je pritisak obostran. Poveli smo, ali fudbal svakog stavi na svoje mesto. Partizan je pokazao kvalitet i zasluženo je pobedio. Ipak, ostaje žal jer si vodio, svakakve misli ti tada prolaze kroz glavu, ali onda te stigne realnost. Bilo je to lepo iskustvo, igralo se na malom stadionu gde je bilo puno ljudi, atmosfera je bila odlična i bio je pravi spektakl.
Nije mala stvar kada klubovi iz liga “petica” kupuju u Srbiji, pogotovo u manjim sredinama. Rosić je jedan od retkih koji je uspeo da ostvari transfer u najjače i time je postavio Mladost na mape fudbalske Evrope.
– Na početku prelaznog roka sam čuo da imaju ponude za mene, ali nijedna nije bila iz Španije. Međutim, one u tom trenutku nisu zadovoljile mene i klub. Kako se bližio prelazni rok kraju, ni u ludilu nisam mislio da ću otići u Španiju. Preko noći sam dobio poziv od agenta, poslala mi je ponudu koja je zadovoljila sve strane. Sve se završilo za dan, dva.
Upisao je jedan nastup na Evropskom prvenstvu za mlade 2019. godine, kada naša selekcija nije ostvarila željeni rezultat. Pouke su izvučene, a poziv A selekcije strpljivo čeka.
– Ja to smatram kao veliku obavezu i čast kada te pozove tvoja država. Osećao sam pozitivan pritisak, jer sam hteo da svoju zemlju predstavim u najboljem svetlu. Ipak, nije bio lep osećaj zbog loših rezultata, mislim da smo mogli dosta bolje to da odradimo. Čovek pokuša posle toga da izvuče nešto pozitivno, upisao sam nastup protiv Danske, a ko bi rekao da ću pre 3-4 godine uopšte biti tu. Nastup na Evropskom prvenstvu dosta diže cenu, krenule su da stižu ponude u Lučane, pa mi je na ličnom planu to dosta značilo. Međutim, kao reprezentacija smo dosta loše prošli i bili smo razočarani. Imali smo neverovatna imena, svi su očekivali više od nas. Svako ko je igrao za mladu reprezentaciju ima želju da igra i za A selekciju, ali to je sada formirana ekipa koja na svakoj poziciji ima po 2-3 odlična igrača, tako da na nama ostalima je da nastavimo da radimo, čekamo, da se nadamo i nastavimo da gradimo naše karijere kako bi zaslužili poziv. U miru, tišini i strpljenju možeš nešto napraviti.
Provlačilo se u medijima da je Partizan bio zainteresovan za njega, ali, kako on ističe, nikada direktno nije dobio poziv od “večitih” rivala.
– Dok sam bio u Mladosti nisam imao agenta. Svi klubovi koji su hteli da kontaktiraju mene, morali su prvo da pričaju sa upravom. Ja sam bio tada jako mlad i preneto mi je da ne bih trebalo da ulazim u bilo kakve razgovore, pošto bi moglo to negativno da utiče na mene, što se ispostavilo kao dobar potez. Nikada direktno nisam pričao sa Zvezdom ili Partizanom, a ne znam da li su oni kontaktirali klub u vezi mene. Moj san je da nastupam u najjačim srpskim klubovima i to je jedna želja koju ja imam.
Odmereno i realno sagledao je u kojoj inostranoj zemlji bi mogao i voleo da igra u budućnosti.
– Kada saberem i oduzmem, bio sam u odličnoj zemlji i ne znam gde bih mogao opet da naiđem na takve uslove, osim možda u Engleskoj. Ljudi iz jačih zemalja gledaju da te dovedu kada si mlađi, jer žele da te oblikuju. Kada pređeš neke godine pogodan si za zemlje kao što su Poljska, Belgija… One nisu na najvišem nivou u Evropi, ali je dobar nivo uslova i fudbala. To su realne stvari koje igrači u mojim godinama mogu da dostignu, ako imaju dobru sezonu u našem fudbalu. Naš fudbal je sada mnogo više cenjen i praćen, pa može nešto da se napravi. Za mene je Poljska uvek bila zanimljiva zemlja i fudbal koji se tamo igra, pa mislim da bi mi ona legla.
Naglasio je da je srpski fudbal i te kako napredavao u periodu dok je igrao van granica naše države.
– Tri godine nisam bio u Srbiji, ali sam pratio utakmice. Ipak, ne možeš toliko da oceniš kvalitet fudbala preko televizora. Kada sam se vratio i video kvalitet saigrača na treningu, kao i ostalih igrača na utakmicama, video sam da je na dosta većem nivou nego ranije. Kada možeš da platiš igrača više nego pre, on će ti doneti više. Zvezda i Partizan nemaju lake pobede u Superligi, a i njihovo rivalstvo je mnogo napetije sada, jer Zvezda ne osvaja lako titule, a Partizan je konkurentan i te kako. Treba pomenuti i ostale klubove kao što su Vojvodina, Čukarički, TSC, Napredak, Radnički… Oni su kadri da oštete Zvezdu i Partizan u borbi za titulu i ovaj nivo fudbala je prijatno iznenađenje za mene – zaključio je Rosić u razgovoru za naš portal.
Piše: Luka Kalajdžić
Komentari (0)