Šers Povers, 32 – godišnjoj majci dvoje dece iz Južne Karoline, rečeno je da je stalni bol koji oseća u grudima posledica anksioznosti.
Međutim, ona je bila sigurna da je u pitanju nešto sasvim drugo, iako joj niko nije verovao i iako su stalno ponavljali da je sa njom sve u redu.
Na kraju, ona je bila uporna i tako sebi spasila život.
Prenosimo njenu priču:
Kada sam prvi put osetila bolove u grudima, pretpostavila sam da je to od stresa. Radila sam kao sertifikovani medicinski asistent sa punim radnim vremenom i išla u školu za medicinske sestre dok sam se brinula o dvoje male dece kao samohrani roditelj. Balansiranje između svih obaveza bilo je teško.
Bol u grudima – koji je počeo u januaru 2020. kada sam imala 30 godina, dolazio je najmanje dva puta nedeljno i svaki put je trajao sat vremena ili više. Bio je toliko intenzivan da sam pokušala da ga ublažim lekovima, ali nije uspevalo.
Pošto je bol delovao kao gorušica, pokušala sam da pijem mleko, puno vode i uzimala sam lek za refluks kiseline da bih ublažila taj osećaj, ali ništa od toga nije delovalo. Ponekad bi mi tokom ovih epizoda leva strana ruke utrnula i osećala sam slabost.
Zakazala sam pregled kod lekara opšte prakse, a tog dana kada sam imala pregled nisam osećala bol. Doktoru je bilo teško da utvrdi šta se dešava jer sam u njegovim očima izgledala potpuno normalno. Dala sam sve od sebe da opišem jačinu i učestalost bola.
– Pa, vi ste samohrani roditelj. Radite puno radno vreme. Najverovatnije je u pitanju anksioznost – rekao je on.
Tokom narednih dana, vraćala sam se kod lekara zbog bolova u grudima. Konačno me je uputio kod kardiologa, koji je obavio pregled, ali ni tada nisu pronašli ništa loše. Onda sam se 7. aprila u 3 sata ujutru probudila sa bolovima u grudima. Pozvala sam tatu, koji živi pet minuta dalje i koji se u to vreme spremao za posao, i pitala ga da li ima neki lek protiv bolova. Nije imao, ali se ponudio da ode u apoteku. Rekla sam mu da ne treba i da ću pokušati da zaspim dok ne budem morala da ustanem za posao i spremim decu za školu. Kada me je alarm probudio u 6:30, osećala sam se malo drugačije – imala sam kratak dah.
Nakon toga sam izgubila svest i kada sam završila u bolnici, doktori su pozvali moje roditelje i tražili pristanak da urade operaciju, inače neću preživeti noć. Očigledno sam imala jak srčani udar, kao i srčanu insuficijenciju, što znači da moje srce nije pumpalo krv onako kako bi trebalo. Doktori nisu sigurni zašto se ovo dogodilo: nemam porodičnu istoriju srčanih bolesti i nemam faktore rizika poput pušenja ili prekomerne težine.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, health.com
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)