Nemačka vlada od iduće nedelje namerava da uredbama naredi smanjenje potrošnje gasa i struje. Što to konkretno znači? Ko mora štedjeti i kako? Odgovore donosi Dojče Vele.
Od iduće nedelje u Nemačkoj važe novi propisi o štednji energije. Savezna vlada je na temelju Zakona o osiguranju snabdevanja energijom donela dve uredbe. Prva počinje od 1. septembra do 28. februara iduće godine, a druga stupa na snagu 1. oktobra i trajaće dve godine – nju još mora da potvrdi i gornji dom parlamenta Bundesrat.
Prema navodima ministra Roberta Habeka, cilj novih propisa je “nacionalnim naporima” u iduće dve sezone grejanja da uštedi mnogo više gasa. To se odnosi na domaćinstva , preduzeća i javne ustanove. Ko i kako treba da štedi? Evo kratkog pregleda:
Najniža temperatura u iznajmljenim stanovima
Od septembra se privremeno ukida odredba u ugovorima o najmu stana prema kojoj su podstanari dužni da održavaju određenu minimalnu temperaturu u stanu. To znači da će podstanari smeti i manje da greju ako žele da uštede energiju. No oni i dalje ostaju obvezni “odgovarajućim ponašanjem kod grejanja da spreče nastanak štete na unajmljenoj stvari.
Grejanje privatnih bazena
Privatni bazeni, i spoljašnji i unutarnji, ne smeju se više grejati na gas ili struju. Izuzetak je ako se bazen koristi u terapeutske svrhe. Ta se zabrana ne odnosi na bazene u hotelima, javnim kupalištima i centrima za rehabilitaciju.
Maksimalna temperatura u javnim prostorima
U javnim zgradama radne prostorije smeju biti zagrejane na maksimalno 19 Celzijevih stepeni. Ako se u tim prostorijama obavljaju fizički poslovi, temperatura sme biti i niža. U javnim zgradama po mogućnosti više neće biti grejani hodnici, velike hale i prostorije s tehnikom. To pravilo ne vredi za bolnice, staračke domove i druge socijalne ustanove.
Topla voda u javnim zgradama
U javim zgradama takođe više neće smeti biti uključeni bojleri za umivaonike koji se koriste za pranje ruku. Izuzetak je ako toplu vodu zahtevaju higijenski razlozi. Tamo gde se voda centralno zagrejava, temperatura mora biti smanjena. Izuzetak su škole, dečji vrtići, starački domovi i bolnice.
Osvetljavanje zgrada i spomenika
Osvetljenje zgrada i spomenika iz isključivo estetskih razloga više neće biti dozvoljeno. Izuzetak su osvetljenja kraćeg trajanja na kulturnim priredbama i pučkim svečanostima. Osvetljavanje iz sigurnosnih razloga i dalje je dozvoljeno.
Reklame, izlozi i vrata na trgovinama
Svetleće reklame moraju biti isključene od 22 do 6 sati. Izuzetak je ako su nužne radi sigurnosti u prometu, recimo kod autobusnih postaja. Zabrana osvetljenja važi i za izloge trgovina.
Nadalje, ako se prodavnice greju, između septembra i kraja februara više ne smeju stalno imati otvorena vrata.
Dužnost informiranja podstanara
Distributeri gasa i vlasnici većih stambenih zgrada moraju svoje kupce odnosno stanare pravovremeno informisati o troškovima koje će imati za energiju i o mogućnostima uštede. To se mora sprovesti najkasnije do početka sezone grejanja.
Kontrola sustava grijanja i potrošnje energije
Od 1. listopada na snagu stupaju daljnje mere. One se odnose na javne, privatne i poslovne zgrade. Predviđena je, među ostalim, obvezna kontrola sastava plinskog grijanja jednom godišnje. Neučinkoviti sastavi grejanja koji troše previše gasa moraju biti zamenjeni.
Firme s potrošnjom većom od 10 gigavatsati godišnje obvezuju se na provedbu mera za racionalniju potrošnju energije.
BONUS VIDEO:
Izvor: Index.hr
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)