Dobar dan. Da li je ovo prodajno mesto na kom je kupljen dobitni Loto listić?
– Da, ja sam srećne ruke, ali nisam izvukao sedmicu, nego sam tom igraču prodao dobitni listić. Ovako za Objektiv priča Boško Radivojević (72) u Prvomajskoj ulici u Beogradu, ne krijući oduševljenje što je baš on usrećio svog sugrađanina iz Zemuna koji je u utorak izvukao Loto sedmicu i dobio neverovatnih 3.300.000 evra. Iako još uvek ne zna o kome se radi, Boško je uveren da ga poznaje.
– U ovo prodajno mesto dnevno uđe oko dvesta lica. Skoro sve ih poznajem, neko uđe i po nekoliko puta u toku dana. Ljudi uglavnom govore da će, ako dobiju na Lotou, podeliti novac i slično, a obično kad ga dobiju, ćute i nigde ih nema. Pravo da vam kažem, nisam ni znao da je ovde kupljen listić dok mi kolega komercijalista nije poslao poruku s čestitkom na izvučenoj sedmici.
VIŠE SREĆE DRUGI PUT
Rečenicu „Više sreće drugi put” Boško najčešće izgovara, iako mu ne bude prijatno kada je uputi razočaranom igraču.
– Ljudi ne shvataju da su to igre na sreću. Oni uplate jednu kolonu Lotoa ili kupe jednu srećku i čude se kako nisu dobili, pa onda dođu i kažu: „Ovi daju malo para”, kao da neko priređuje igre zbog njih da bi im dao. Kako priča, tog ponedeljka kada je izvučena Loto sedmica, bilo je između četrdeset i pedeset uplatnica za Loto listiće.
– Ja sam čitav život u lutriji, a svaki čovek koji uđe ovde priča neku svoju priču, pa sam i oguglao na to, verujte. Zato i ne mogu da se setim ko bi mogao biti dobitnik. Svakako, ponedeljak je dobar dan, ukupno je bilo 78.840 dinara uplata. Utorak i četvrtak su baš udarni, dok su sreda i petak skroz prazni.
Građani igraju sve igre na sreću, a kako Boško primećuje, u poslednje vreme, najviše „greb greb” srećki i Loto listića kupuju upravo žene.
– Verovatno im je dosadno. Najviše ima penzionera, dok mladi vrlo retko igraju. Žene su čudo, kupe srećku, pa neće da je ogrebu ovde, nego odu kući, skuvaju kafu, pa tek onda pogledaju da li su nešto dobile. Mnogo sam osetljiv na mušterije jer se zaista vidi ta nada u njihovim očima. Jedna žena kupuje srećke za 5.000-6.000 dinara, ne odustaje, meni bude žao što da sve pare, a ne dobije ništa.
ZADOVOLJNI GRAĐANI
Dok smo pričali sa Boškom, nekoliko sugrađana ušlo je u lokal, a prvo što su rekli kad su nas videli bilo je da je upravo Boško „srećan čovek”.
– Kažu ljudi da donosim sreću, dobiju zamene ili neki sitan novac, ali ja ne volim to da ističem. Trudim se maksimalno da odavde svi izađu zadovoljni i da dobiju odgovor na ono što pitaju. Za sve ove godine samo je jedan čovek dobio tri miliona dinara na ovom prodajnom mestu i to ne bih ni znao, dok nije došao da mu isplatim. Bilo mi je jako drago.
Iako čitav život radi u Državnoj lutriji Srbije, Boško nikada nije igrao igre na sreću.
– Ne igram jer znam da je teško dobiti. Ja sam igrao sportsku prognozu i 1982. godine imao sam tri dobitka u vrednosti od 8.000 evra. Sećam se, kupio sam „zastavu” od prvog dobitka. Baš zbog toga što znam da baratam brojevima, ne igram ništa.
Na istom mestu ogrebala 100.000 dinara
Da je čika Boško, kako ga mnogi u okolini zovu, zaista srećne ruke, potvrdila je i Ljubica Čabraja, koja je pre nekoliko dana „ogrebla” 100.000 dinara.
– Otkad je Boško došao da radi ovde, svi dobijamo, pa makar i samo zamenu. Moja komšinica Biljana Makljenović i ja smo zaluđene igrama na sreću, kad god možemo, kupimo jednu ili dve srećke. Tako smo jednog dana uzele samo jednu „greb greb” igru i kada smo izašle iz lokala i ogrebale, imale smo šta i da vidimo. Odmah smo podigle novac i podelile na ravne časti – priča nam Ljubica.
Piše: Sanja Radovanović
OVU I MNOGE DRUGE AKTUELNOSTI PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 4. AVGUST
BONUS VIDEO:
Komentari (0)