Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskršnja jaja.
PREDANJE
Isus je uhapšen u četvrtak tokom noći, izveden je pred jevrejske prvosveštenike na suđenje zbog optužbi da propoveda učenje za koje je utvrdjeno da je u suprotnosti sa verskim principima i zakonima judaizma.
Veći broj lažnih svedoka, koje su prvosveštenici doveli, navodili su, između ostalog, da Isusovi govori o Carstvu nebeskom predstavljaju njegovu nameru da se proglasi za jevrejskog cara koji će ih osloboditi od rimskog ropstva. To je iskoristio prvosveštenik Kajafa i odlučio da Hrista preda rimskom prokuratoru – Pontiju Pilatu, kako bi ga on osudio zbog pobune protiv Rima, što se kažnjavalo smrću. Na Pilatova pitanja i tvrdnje Isus je ćutao ili odgovarao samo sa: “Ti kažeš”, rekavši mu u jednom momentu da “njegovo carstvo nije od ovog sveta”.
Videvši da nema elemenata za osudu, rimski prokurator poslužio se starim jevrejskim običajem da za vreme Pashe bude pomilovan jedan osuđenik, te je okupljeni narod upitao da li želi slobodu za Hrista ili Varavu.
Okupljeni narod, zatražio je slobodu za Varavu, a osudu za Hrista, rečima: “Krv njegova na nas i našu decu”. Pilat je tako i odlučio, rekavši: “Osudili ste nevinog”. Nakon toga je pristupio ritualnom pranju ruku. Otuda potiče izraz “pranje ruku” u značenju skidanje odgovornosti sa sebe.
Osuđenog Hrista vojnici su bičevali, stavili mu na glavu trnov venac i terali ga da do brda Golgota nosi krst, na kojem je razapet. Raspetog Hrista vojnici su proboli kopljem između rebara, stavili mu na usta sunđer natopljen sirćetom, a iznad glave ploču sa natpisom na hebrejskom, grčkom i latinskom jeziku: “Isus Nazarećanin, car judejski”. Za to vreme Isus je molio Boga da im oprosti, rečima: “Oprosti im, Bože, jer ne znaju šta čine”.
Sveta jevanđelja navode da je Isus u “deveti čas dana”, odnosno u tri časa posle podne ispustio dušu.
U momentu Hristove smrti nebo se potpuno pomračilo, nastala je neviđena oluja, grobovi su se otvorili, a stena na koju je stavljen krst pukla je po neprirodnoj liniji.
Mrtvog Hrista skinuli su sa krsta, umotali u pogrebno platno, sahranili u grobnicu, na čiji ulaz je postavljena velika kamena ploča, a pred grobom su stražarili legionari.
Pošto je za hrišćane Veliki petak dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
OBIČAJI
Farbanje jaja na Uskrs spada u najstarije i najzanimljivije hrišćanske običaje. O tome svedoči priča Marije Magdalene, koja je došla u Rim da propoveda hrišćanstvo. Tom prilikom je posetila cara Tiberija i kao poklon dala mu korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da, ako bi to bila istina, onda bi bela jaja u korpi promenila boju. U tom trenutku Marija je rekla „Hristos vaskrse“ i sva jaja u korpi su postala crvena.
Od davnina jaja se farbaju raznim bojama. Kod domaćica na selu zadržali su se običaji da se za farbanje koriste razne biljke, počev od lukovine, maslačka, koprive i drugih biljaka.
Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a kod nas od 16. veka, što potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu, da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.
Za ovaj praznik vezan je običaj darivanja jajima.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Rašireno je verovanje da “kao što badnjak goreći na ognjštu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto uskršnje crveno jaje znači radost “, kako za one koji ga daju, tako i za one koji ga primaju.
Čuvarkuća – čuvar kuće i ukućana
Običaj je u Srbiji da se prvo jaje farba crvenom bojom koja simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv. Ovo jaje se naziva „čuvarkuća“, čuva se cele godine i kako samo ime kaže čuva kuću i ukućane.
Čuvarkući se u našem narodu pripisuje magijska moć, tera zle sile od kuće i ukućana. Čuvarkuća se čuva sve dok se ne išara novo jaje sledeće godine, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća. Veruje se da čuvarkuća donosi blagostanje i sreću u dom, pa je mnogi čuvaju u posebnim ukrasnim posudama.
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik – Uskrs.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
PATRIJARH IRINEJ: “Sve što je na opštu korist moramo podržati i svoje ponašanje tome podrediti”
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)