Praktično od prvog dana ruske invazije na Ukrajinu, nemačka vlada priprema se na potencijalno isključenje gasa.
Pre rata u Ukrajini oko 55 odsto gasa Nemačka je dobijala iz Rusije, a sad još oko 35 odsto. Više od polovine građana greje se na gas. O uvoznom gasu ovisni su industrijski giganti poput BASF-a, a ako hemijski koncern prestane s radom, mnogi će ostati bez sirovina i delova za svoje proizvode.
Nervoza raste uoči ponedeljka, kada počinje redovno godišnje održavanje gasovoda Severni tok 1. svake godine zatvori se na deset dana. Hoće li ga Vladimir Putin ponovo otvoriti?
Nemci su jako osetljivi na inflaciju, rekordne skokove cena goriva, moguće zatvaranje tvornica i rast nezaposlenosti u slučaju da zemlja naprasno ostane bez ruskog gasa. U roku od godinu dana, cena gasa u maju skočila je za 55,2 odsto, struja je 21,5 odsto skuplja, a dizel 52 odsto, piše uticajni nedeljnik Der Spiegel. Suncokretovo ulje skuplje je za 65,2 odsto, a testenina za 33,2 odsto.
Pripremajući vladu i javnost na tešku jesen, nemački kancelar Olaf Šolc pre nekoliko dana održao je sastanak s poslodavcima i sindikatima, pozvavši ih na saradnju po uzoru na sličan potez velike koalicije socijaldemokrata i demohrišćana u krizi 1967.
– Aktuelna kriza neće se okončati za nekoliko meseci – poručio je Šolc.
– Rat u Ukrajini, pandemija korone, poremećeni lanci snabdevanja, rast cena energenata, inflacija. Nemačka se suočava s izazovom, moramo se pripremiti na to da se ova situacija neće promeniti u dogledno vreme, upozorio je Šolc. Cilj sastanka je dogovoriti sa sindikatima da smanje pritisak na povećanje plata kako ne bi hranili spiralu inflacije.
Kako smanjiti troškove
U međuvremenu se političari i institucije takmiče ko će izaći s originalnijom idejom o uštedi energije. Berlinski liberal (FDP) Sebastijan Czaja predložio je ukidanje atraktivne noćne rasvete za Brandenburška vrata. Predlaže da znamenitosti budu osvetljene samo do ponoći.
– Mora li kupola Reichstaga biti osvetljena celu noć? – pita političar.
Brojni gradovi i opštine u Nemačkoj već su odlučili kako će smanjiti troškove. Bavarski Augzburg više neće noću osvetljavati svoje zgrade, prigušiće uličnu rasvetu te dodatno sniziti ionako sniženu temperaturu na otvorenim bazenima.
Kompanija Vonovia, najveći vlasnik stanova za iznajmljivanje, najavila je da će smanjiti grejanje noću. Minhenski bazeni smanjuju temperaturu vode na 22 Celzijusa, što su učinili i mnogi drugi gradovi. Nirnberg zatvara tri od četiri unutrašnja bazena u letnjim mesecima i produljuje rad spoljnih bazena do kraja septembra. U mnogim mestima delomično se gase ili prigušuju ulična svetla, koja često čine najveći udeo u potrošnji električne energije u naselju.
Mnogi gradovi i opšine već štede na kontroli temperature u državnim i javnim zgradama. Klimatizacije se nameštaju na višu temperaturu nego prie, javlja Spiegel, zimi bi sobne temperature trebale biti stupanj do dva niže. Tako će se napraviti i u zgradi Bundestaga.
Na izmaku energije
Ministar privrede Robert Habek u petak je pozvao savezne države da ulože veće napore u štednju energije. Na federalnom nivou postojao je propis da se održava radna temperatura od 6 do 23 sata: čak i najverniji službenici do 20 sati većinom odu kući.
Ali i građani će morati da podnesu svoj teret.
– Ovo će biti teško, a nekima i preteško – rekao je Habek. Nemačka je na testu.
– To će rastegnuti društvenu solidarnost do krajnjih granica, a verovatno i dalje.
Bundesrat je u petak doneo Zakon o energetskoj sigurnosti, koji vladi daje mogućnost preuzimanja kontrole nad snabdevanjem gasa. Zakon će stupiti na snagu u ponedeljak – rekao je Habek.
Praktično od prvog dana ruske invazije na Ukrajinu, nemačka vlada priprema se na potencijalno isključenje gasa iz Rusije. Ali, opozicija kritikuje vladu da nije učinila dovoljno. Šef CSU-a Markus Soder optužio ju je za neuspeh.
– Nemačka je na izmaku energije, pred nama su hladne zime. Zemlja će se suočiti s privrednim infarktom ako gas prestane da teče – rekao je bavarski premijer na stranačkoj konferenciji u Ingolstadtu.
Više nisu u strahu samo siromašni, nego i srednja klasa. Glavni zadatak savezne vlade je osigurati tople stanove, energiju, radna mesta i pristupačnu hranu, ističe bavarski premijer.
– Vlada koja to ne učini ustvari je zakazala – upozorio je.
Vlada već donela mere
Soder je ponovo pozvao na niže poreze na energiju, smanjenje PDV-a na namirnice i veće naknade zaposlenima za prevoz. Osim toga, financijski bi se morali rasteretiti i umirovljenici i studenti koji su izostali iz prethodnog paketa olakšica savezne države. Lider levice Martin Širdevan usprotivio se apelima vlade građanima da ograniče potrošnju. Nije stvar u tuširanju hladnijom vodom i smanjenju grejanja, ističe. Širdevan je pozvao na ograničenje cena energije i ciljanu potporu domaćinstvima s niskim primanjima, od 125 evra mesečno plus 50 evra za svakog člana domaćinstva. To bi se finansiralo od ekstraprofita naftnih i gasnih kompanija.
Kancelar Olaf Šolc istaknuo je da se Nemačka priprema za nestašicu u jesen i zimu. Dugoročno, Nemačka se mora osamostaliti od uvoza fosilnih goriva. Šolc je rekao da su zakoni o širenju obnovljivih izvora energije usvojeni “brzinom koja dosad nije viđena u Nemačkoj”.
Vlada je već donela mere koje će rasteretiti prosečno domaćinstvo za oko 1000 evra godišnje, na tri meseca uvedena je karta za javni prevoz za samo 9 evra, država je sponzorisala deo povećanja cene goriva, takođe do kraja avgusta, ali to sve nije dovoljno.
U 2021., dakle pre rata u Ukrajini i pre inflacije, Nemačka je imala 13,8 miliona siromašnih, gotovo svaki četvrti Nemac svoje financijsko stanje smatra napregnutim. Država će i dalje morati uskakati s pomoći, ali o tome odakle uzeti novac nema saglasnosti u vladajućoj koaliciji. Socijaldemokrati i Zeleni su za porez na bogate, čemu se FDP oštro protivi. Neko će morati da plati cenu rata, ako ne bogati, onda siromašni.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)