Invazija Rusije na Ukrajinu ušla je u 133. dan.
23.00 Granatirano selo u Rusiji
Gubernator Brjanske oblasti Aleksandar Bogomaz saopštio je da je otvorena vatra iz artiljerijskog oruđa na selo Nekislica iz pravca Ukrajine. Prema preliminarnim podacima, niko nije povređen.
22.41 Pobuna u Zakarpatkoj oblasti
Ukrajinke su se pobunile jer su njihovi muškarci poslani u rat. Na snimku žene ne puštaju vojsku, koja je stigla da uruči poziv muškarcima.
22.03 Raketirana Jasinovataja
Ukrajinski vojnici su u 22.19 gađali Jasinovatu, sa BM-21 Grad je ispaljeno osam raketa, saopštava predstavništvo DNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju režima prekida vatre.
21.10 Ponovo granatirana Makejevka
Ukrajinske trupe pucale su na Makijevku, ispalivši tri granate kalibra 152 mm, i Lozovoe, ispalivši pet granata kalibra 122 mm, saopštilo je predstavništvo DNR u Zajedničkom centru za kontrolu i Koordinacija prekida vatre.
20. 58 Makejevka na nišanu Ukrajinaca
U 20.58 ukrajinski vojnici su pucali na Kirovski okrug Makejevke, ispalivši tri granate kalibra 152 mm, saopštilo je predstavništvo DNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.
20.10 Uništena češka haubica
Artiljerijske jedinice grupe „O“ uništile su češku haubicu koja je u Ukrajinu stigla kao deo vojne pomoći.
„Otvažnie“ su uništili češku samohodnu haubicu „Dana-M2“: precizan artiljerijski udar kod Severska.
19.21 Ukrajinci pogodili 3.000 zgrada
Šef gradske uprave Donjecka Aleksej Kulemzin rekao je za RIA Novosti da su ukrajinski militanti od kraja februara granatirali grad više od hiljadu puta, uništili i oštetili oko tri hiljade privatnih i stambenih zgrada.
18.44 Poginulo 100 civila u Donjecku
Gradonačelnik Donjecka rekao je za RIA Novosti da je više od 100 stanovnika već postalo žrtve ukrajinskog granatiranja, a još skoro 500 je povređeno, uključujući i decu. Kijev dobija novo oružje sa Zapada, a koncept „regiona fronta“ kao takav ne postoji u gradu, svi kvartovi su podvrgnuti granatiranju.
17.230 Puškov poručio Berlinu da ne dira Severni tok 2
Berlin uzalud veruje da pokretanje gasovoda Severni tok 2 zavisi isključivo od odluke nemačkih vlasti, napisao je senator Aleksej Puškov na svom Telegram kanalu.
16.13 Eksplozija u Kijevu
Ukrajinski izvori javljaju o snažnoj eksploziji u okolini Kijeva.
16.00 Norveška pustila prevoz robe do ruskih naselja na Svalbardu
Norveška je dozvolila dopremanje robe za ruska naselja na arhipelagu Svalbard preko svoje teritorije, objavio je danas TV kanal NRK, citirajući Ministarstvo spoljnih poslova iz Osla.
– Ministarstvo spoljnih poslova Norveške obaveštava da kontejnere sa robom prevoze norveški kamioni, od graničnog prelaza sa Rusijom, Storskog, do grada Tromsa, i onda morskim putem do Svalbarda. Roba je, u međuvremenu, ukrcana na brod i na putu je ka arhipelagu, naveo je TV kanal, prenosi TAS S.
Ova odluka je rezultat “dijaloga sa ruskom stranom”, navela je portparolka ministarstva spoljnih poslova Ane Lunde.
14.40 Litvanija i turska kompanija obezbedile borbeni dron
Turski borbeni dron Bajraktar TB2, koji je Litvanija namenila Ukrajini, stići će danas u Kijev.
“Vanagas” ili u prevodu “soko” sa litvanskog, stigao je u baltičku zemlju u ponedeljak, sa sve municijom, saopštio je na Tviteru ministar odbrane Arvidas Anušauskas.
13.21 – Rusija demantuje da je ruski brod sa žitom zadržan u Turskoj
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da su lažni izveštaji da je teretni brod Žibek Žoli pod ruskom zastavom zadržan u turskoj luci Karasu zbog sumnje da prevozi ukradeno ukrajinsko žito.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Aleksej Zajcev rekao je da je Žibek Žoli, nosivosti 7.146 tona, za koji su ukrajinske vlasti tvrdile da prevozi žito iz okupirane luke Berđansk, „podvrgnut standardnim procedurama“, prenosi Rojters.
Ambasador Ukrajine u Turskoj izjavio je u nedelju da su turske vlasti zadržale brod Žibek Žoli, a Rojters je prethodno izvestio da je Ukrajina zatražila od Turske da zapleni to ploviro.
13.14 – Kremlj kritikovao Japan zbog “veoma neprijateljskog stava”
Kremlj je danas kritikovao Japan zbog, kako je saopštio, “veoma neprijateljskog stava” prema Rusiji, rekavši da to koči razvoj ekonomskih odnosa, uključujući i energetiku.
– Japan zauzima veoma neprijateljski stav prema Rusiji. U svakom slučaju, takav neprijateljski stav ne pomaže da se olakšaju trgovinski i ekonomski odnosi, uključujući dijalog vezan za energetiku – rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi agencija Rojters.
Japan se pridružio zapadnim saveznicima u uvođenju velikih ekonomskih sankcija Rusiji zbog sukoba u Ukrajini.
Zvanična Moskva je reagovala i na izveštaje da je japanski premijer Fumio Kišida predložio da se cena ruske nafte ograniči na oko polovinu njenog sadašnjeg nivoa.
– Razgovarali smo juče o predlogu Kišide i rekli smo da je ovo samo najavljena inicijativa, nije doneta konsolidovana odluka – poručio je Peskov i dodao da je neizvesno da li bi takve odluke mogle da budu donete.
13.00 – Fon der Lajen: Moramo biti spremni za prekid isporuka ruskog gasa
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je danas da Evropske unija mora da sačini krizni plan kako bi se 27 zemalja članica bilo spremno za potpuni prestanak snabdevanja ruskim gasom usled rata Kremlja u Ukrajini.
– Sada moramo da se pripremimo za dalje poremećaje u snabdevanju gasom, pa čak i potpuni prekid isporuka ruskog gasa – rekla je fon der Lajen u Evropskom parlamentu u Strazburu, prenosi agencija AP.
Ona je navela da je desetak članica EU već pogođeno smanjenjem ili potpunim prekidom isporuka ruskog gasa, i da se intenzivira politički sukob sa Moskvom zbog invazije na Ukrajinu.
– Očigledno je, (ruski predsednik Vladimir) Putin nastavlja da koristi energiju kao oružje. Zbog toga Komisija radi na evropskom planu za vanredne situacije. Moramo da se obezbedimo u slučaju potpunog prekida, da gas teče tamo gde je najpotrebniji. Moramo da obezbedimo evropsku solidarnost – naglasila je fon der Lajen.
Zemlje EU su se već dogovorile prošlog meseca da sva skladišta prirodnog gasa u 27-članom bloku treba da budu napunjena do najmanje 80 posto kapaciteta za sledeću zimu kako bi se izbegle nestašice tokom hladne sezone. Novom uredbom se takođe nalaže da podzemna skladišta gasa na tlu EU moraju da se napune do 90 odsto pre zime 2023/24.
Rat u Ukrajini je naveo EU da preispita svoju energetsku politiku i da prekine oslanjanje na ruska fosilna goriva. Zemlje članice su odlučile da zabrane 90 posto uvoza ruske nafte do kraja ove godine, pored zabrane uvoza ruskog uglja koja će početi da se primenjuje u avgustu. Ruski gas nije obuhvaćen sankcijama Brisela.
Da bi smanjila korišhenje ruske energije, Evropska komisija diverzifikuje mrežu dobavljača.
– Naši napori već prave veliku razliku. Od marta, globalni izvoz tečnog prirodnog gasa (TPG) u Evropu porastao je za 75 posto u poređenju sa 2021. Izvoz TPG-a iz SAD u Evropu se skoro utrostručio – rekla je šefica EK.
Istovremeno, prosečan mesečni uvoz ruskog gasa preko gasovoda je u padu za 33 odsto u odnosu na prošlu godinu, dodala je fon der Lajen, pozivajući zemlje EU na brzu tranziciju ka obnovljivim izvorima energije.
– Neki kažu da u novom bezbednosnom okruženju posle agresije Rusije moramo da usporimo sa zelenom tranzicijom. Kažu da bi ta tranzicija bila ;po cenu osnovne bezbednosti”. Istina je suprotna. Ako ne budemo činili ništa osim da se nadmećemo za ograničenu ponudu fosilnih goriva, cene će dodatno eksplodirati i napuniti Putinovu ratnu kasu. Obnovljivi izvori energije su domaći. Daju nam nezavisnost od ruskih fosilnih goriva. Oni su isplativiji i čistiji su – zaključila je ona.
Savet EU se dogovorio u junu da poveća udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu bloka na najmanje 40 posto do 2030. u odnosu na prethodni cilj od 32 procenta. Pored toga, cilj da se smanji potrošnja energije za 9,0 posto 2030. godine prvi put će postati obaveza za sve zemlje članice EU, navodi agencija AP.
12.08 – Ukrajina ima 11 milijardi kubika gasa u podzemnim skladištima
Ukrajina ima 11 milijardi kubnih metara prirodnog gasa u podzemnim skladištima, što je ispod vladinog cilja od 19 milijardi kubnih metara, izjavio je danas Sergej Makogon, izvršni direktor ukrahjinskog operatora prenosnog sistema.
– Ova zima će verovatno biti najteža u našoj istoriji. U ovom trenutku, u podzemnim skladištima postoji oko 11 milijardi kubnih metara naspram od 19 milijardi kubika koliko traži vlada – rekao je Makogon na brifingu za novinare, prenosi Rojters.
On je naveo da je pre ruske invazije Ukrajina trošila oko 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, i da očekuje da će se potrošnja smanjiti na oko 21-22 milijarde kubika godišnje.
Procenjuje se da će ukrajinska ekonomija oštro pasti kao posledica rata, a centralna banka je u aprilu predvidela pad bruto domaćeg proizvoda za najmanje jednu trećinu u 2022. godini.
Makogon je upozorio da Ukrajina treba da se pripremi za budući scenario po kojem će Evropa prestati da kupuje gas od Rusije.
– Naš prenosni sistem više neće biti neophodan. Očekujemo da neće biti tranzita, tražićemo druge mogućnosti da koristimo sistem – rekao je on.
11.38 – Ukrajina: U Donjecku ubijeno pet civila, ranjeno još 21
Guverner Donjecka Pavlo Kirilenko saopštio je da je u ruskom granatiranju u protekla 24 sata ubijeno pet civila i ranjeno još 21, u ovom istočnom ukrajinskom regionu gde je Moskva pojačala ofanzivu poslednjih dana.
Kirilenko je napisao na Telegramu jutros da su dve osobe ubijene u Avdijevki, jedna u Slovjansku, jedna u Krasnogorivki i jedna u Kurahovu, i poručio da će „svaki zločin biti kažnjen“, prenosi AP.
Ukrajinski guverner regiona Donjecka saopštio je i da je neophodna evakuacija 350.000 stanovnika ove oblasti da bi se spasli životi i omogućilo ukrajinskoj vojsci da bolje brani gradove od ruskog napredovanja.
Ruske snage takođe su napadale Harkov, drugi po veličini ukrajinski grad dalje na severu, raketnim udarima tokom noći, saopštio je danas na Telegramu guverner Harkovske oblasti Oleg Sinjegubov.
On je naveo da su gađana tri okruga u gradu , kao i da je uništena zgrada univerziteta, kao i jedna zgrada gradske uprave.
Prema rečima guvernera, tri osobe, uključujući i jedno dete, zadobile su povrede.
Region Donjecka i susednog Luganska formiraju Donbas, industrijski basen na istoku Ukrajine koji ruske snage nameravaju da osvoje u celosti.
Ukrajinska vojska je u nedelju povukla svoje trupe iz grada Lisičanska dok su ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i ruski predsednik Vladimir Putin saopštili u ponedeljak da je zauzimanjem tog grada Moskva preuzela kontrolu nad celim regionom Luganska.
11.14 – Snabdevanje EU gasom preko Severnog toka 1 normalizovano
Protok ruskog gasa u Evropu preko gasovoda Severni tok 1 vraćen je danas na nivo na kojem je bio poslednjih nedelja, nakon pada zabeleženog u utorak, dok je tok ka istoku preko gasovoda Jamal ostao na nuli, pokazuju podaci operatera.
Fizički dotok gasa ka Nemačkoj preko Severnog toka 1, koji ide po dnu Baltičkog mora, iznosio je jutros 29,268 miliona kilovat-sati na sat (kWh/h), što je u skladu sa količinama od preko 29 miliona kWh/h koje su beležene tokom većine dana u poslednje tri nedelje, prenosi Rojters pozivajući se na informacije opraterske kompanije.
Protok gasa pomenutim gasovodom je utorak pao ispod 26 miliona kWh/h, usled nižih porudžbina ili potražnje kupaca.
Ruski proizvođač gasa, Gasprom, saopštio je prošlog meseca da će kapacitet isporuka preko Severnog toka 1 biti smanjen na samo 40 odsto zbog odloženog vraćanja opreme koju servisira nemačka kompanija Simens Enerdži u Kanadi.
Gasovod Severni tok 1 biće obustavljen zbog redovnog godišnjeg održavanja u periodu od 11. do 21. jula, što izaziva zabrinutost na Zapadu u pogledu toga koliko će brzo isporuke biti nastavljene nakon remonta.
Nominacije, odnosno prijavljene potrebne količina gasa za Slovačku preko Ukrajine i pogranične merne stanice Velke Kapušani iznose danas 37 miliona kubnih metara dnevno, približno isto kao u utorak, prema podacima ukrajinskog operatera prenosnog sistema.
Gasprom je izvestio da njegova isporuka gasa Evropi preko Ukrajine preko ulazne stanice Sudža iznosi danas 41,1 milion kubnih metara u odnosu na 42,15 miliona kubnih metara u utorak.
Protok gasa na istok preko gasovoda Jamal-Evropa, iz Nemačke ka Poljskoj, koji je stao u utorak, ostao je i danas na nuli, pokazuju podaci Gaskejda, operatera tog gasovoda.
10.39 – Lavrov: Imamo poziv Indonezije za sastanke G20
Indonezija je možda ignorisala pokušaje, ako ih je i bilo, da spreči učešće Rusije na sastancima G20, saopštio je danas ruski ministar inostranih poslova Sergej Larvov.
– Nije mi poznato da li je bilo pokušaja blokiranja Rusije da prisustvuje sastancima G20 – izjavio je ruski ministar nakon sastanaka sa vijetnamskim kolegom, Bui Than Sonom, u Hanoju, prenosi TAS S.
– Imamo od Indonezije poziv da prisustvujemo na oba sastanka ministara spoljnih poslova G20 sutra na Baliju, a tamo u novembru i za samit G20. Ako je bilo takvih pokušaja, indonežanske vlasti su ih možda ignorisale – rekao je on.
Lavrov je naveo i da će sastanak G20 imati svoj dnevni red i da će se Rusija “držati tog dnevnog reda“, kao i da će “održati niz bilateralnih sastanaka”.
Ministri spoljnih poslova G20 okupiće se na Baliju 7-8. jula, navodi TAS S.
10.28 – Marčenko: Plaže u Odesi zatvorene ovog leta zbog mina
Plaže u ukrajinskom primorskom gradu Odesi ostaće zatvorene ovog leta zbog opasnosti od mina, izjavio je danas načelnik regionalne vojne administracije Odese Maksim Marčenko.
– Naš glavni zadatak je da spasavamo živote ljudi. Zbog toga je zajedno sa Gradskim većem Odese doneta odluka da plaže ostanu zatvorene – rekao je u video snimku objavljenom na Telegramu Marčenko, prenosi agencija TAS S.
Prema njegovim rečima, dogodilo se već nekoliko smrtnih slučajeva koji su bili prouzrokovani plutajućim minama, a te tragedije su se dogodile “kao rezultat ignorisanja bezbednosnih zahteva i zahteva administracije”.
Gradonačelnik Odese Genadij Truhanov 27. juna je izjavio da su vlasti angažovane na projektu stvaranja sigurnih zona na gradskim plažama, ograđivanjem određenih površina mrežama.
Kako je rekao Truhanov, ni Nacionalna policija, ni policijske patrole ili opštinska straža nisu u stanju da se izbore sa sve većim brojem kupača.
10.01 – Gajdaj: Nastavljaju se borbe u selima oko Lisičanska
Guverner Luganska Sergej Gajdaj saopštio je da se jutros nastavljaju borbe u selima oko grada Lisičanska, uprkos činjenici da je Rusija saopštila da kontroliše ceo region.
On je na Telegramu napisao da su „neka naselja već dva puta bila pod jednom ili drugom kontrolom“, prenosi Gardijan.
Gajdaj je ponovio da je do 15.000 civila ostalo u Lisičansku i 8.000 u Severodonjecku, i dodao da je „bolno gledati današnje video snimke iz Lisičanska“.
Ukrajinski zvaničnik je izjavio i da „Rusi napreduju, pre svega, zbog činjenice da su nadmoćni u artiljeriji, kojom uništavaju gradove i odbrambene položaje“, navodi britanski list.
Ruski predsednik Vladimir Putin proglasio je u ponedeljak pobedu u zauzimanju regiona Luganska.
Ukrajinska vojska je u nedelju povukla svoje trupe iz grada Lisičanska, dok su ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i Putin saopštili da je zauzimanjem tog grada Moskva dobila kontrolu nad celim regionom Luganska.
Region Luganska i susednog Donjecka formiraju Donbas, industrijski basen na istoku Ukrajine koji ruske snage nameravaju da osvoje u celosti.
09.51 – Ruski sud naložio Kaspijskom naftovodu obustavu rada na 30 dana
Ruski sud je naložio konzorcijumu Kaspijskog naftovoda (CPC), jednom od najvećih svetskih cevovoda, da obustavi aktivnost na 30 dana, javlja Rojters.
Iz konzorcijuma, koji drži oko 1,0 posto globalne nafte i čiji su članovi i američke kompanije Ševron i Ekson, rekli su da se odluka suda o suspenziji njihovih operacija odnosi na pitanja vezana za problem izlivanja nafte i da CPC mora da se pridržava presude. Odbili su da dalje komentarišu svoje aktivnosti i operacije.
Prema jednom izveštaju u koji je Rojters imao uvid, utovar nafte sa CPC-ovog terminala nastavio je da se odvija od podneva 5. jula, ali nije izvesno da li će se ta aktivnosti nastaviti danas.
Ovim naftovodom je prošle godine izvezeno do 54 miliona tona kazahstanske sirove nafte iz Crnog mora.
09.25 – Prva grupa ukrajinskih vojnika stigla u Britaniju na obuku
Prva grupa ukrajinskih vojnika stigla je u Veliku Britaniju na obuku, saopštio je danas ministar odbrane Ben Volas.
Obuka je deo britanskog programa koji ima za cilj da vojno osposobi do 10.000 novih ukrajinskih regruta uz paket vojne pomoći od 2,3 milijarde funti, prenosi Gardijan.
– Nedavno je u Veliku Britaniju stigla prva rotacija ukrajinskih vojnika. Ovi ukrajinski vojnici će pohađati kurseve zasnovane na osnovnoj vojnoj obuci Velike Britanije. To uključuje vatrenu obuku, prvu pomoć na bojnom polju, obuku na terenu, taktiku patroliranja i upoznavanje sa zakonima o oružanim sukobima – navodi se u saopštenju britanskog ministarstva.
Tokom posete Kijevu prošlog meseca, britanski premijer Boris Džonson ponudio pokretanje velike operacije sa potencijalom za obuku do 10.000 ukrajinskih vojnika svakih 120 dana, preneo je Rojters.
09.08 – Švajcarska protiv zaplene zamrznutih ruskih sredstava
Planovi Ukrajine da zapleni čak 500 milijardi dolara zamrznute ruske imovine, za finansiranje oporavka zemlje, naišli su na čvrst otpor Švajcarske, domaćina međunarodne dvodnevne konferencije o oporavku Ukrajine, prenosi Gardijan.
Švajcarski predsednik Ignacio Kasis odustao je od ovog plana, rekavši da je zaštita imovinskih prava osnova liberalne demokratije, navodi britanski list.
On je na konferenciji za novinare podvukao ozbiljnu zabrinutost nekih lidera da predlozi o konfiskaciji ruske imovine predstavljaju opasan presedan i da im je potrebno posebno pravno opravdanje.
– Pravo svojine je osnovno pravo, ljudsko pravo – rekao je on u Luganu i dodao da se takva prava mogu kršiti, kao i tokom pandemije, ali samo dok postoji zakonska osnova.
Kasis je saopštio i da je legitimno zamrznuti imovinu kako bi se razjasnilo njeno vlasništvo ili da li postoji bilo kakva uzročna veza sa ratom, ili sa počinjenim zločinom, ali da se mora uzeti u obzir i princip proporcionalnosti prema međunarodnom pravu.
Švajcarska je jedna od mnogih zemalja sa strogim zakonima o poverljivosti bankarskih podataka koja nije oduševljena oduzimanjem privatne imovine u političke svrhe, navodi Gardijan.
08.42 – Zaharova: London zbog rusofobije zanemario unutrašnja pitanja
Velika Britanija je skoncentrisala sve svoje državne resurse u suprotstavljanje Rusiji, i iz tog razloga London nije u stanju da se pozabavi unutrašnjim pitanjima, poručila je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ona je na svom Telegram kanalu, komentarišući ostavke u britanskoj vladi, saopštila da su razmere unutrašnjih problema sa kojima se suočava Velika Britanija iznenađujuće, prenosi TAS S .
– London je uložio sve svoje snage u suprotstavljanje Rusiji i učešće u sukobima u Ukrajini. Ogromni finansijski troškovi, britanski plaćenici, instruktori i ključne obaveštajne snage, sve je mobilisano za rusofobiju. Zato nisu u stanju da se izbore sa unutrašnjim problemima – napisala je ruska zvaničnica.
U utorak su britanski ministri zdravlja i finansija, Sadžid Džavid i Riši Sunak podneli ostavke na funkcije u britanskoj vladi zbog, kako su obrazložili, nagomilanih izazova i gubitka poverenja u premijera Borisa Džonsona.
Oba ministra su izjavila da ne mogu da nastave mirne savesti, preneo je Rojters.
08.35 – Kanada prva ratifikovala protokole o pristupanju Finske i Švedske NATO-u
Kanada je u utorak prva formalno ratifikovala protokole o pristupanju Finske i Švedske NATO-u, u okviru ubrzanog procesa koji je okončan nakon što su članice podržale proširenje Alijanse.
Članovi kanadskog parlamenta su tokom glasanja u junu jednoglasno podržali članstvo Finske i Švedske. Pre okončanja administrativnog procesa za ratifikaciju protokola, kanadska šefica diplomatije Melani Džoli razgovarala je sa opozicionim poslanicima da bi bila sigurna da su saglasni, saopštio je njen portparol, prenosi Glas Amerike.
– Želeli smo da budemo prva zemlja koja je ratifikovala (protokol) – naveo je portparol Džoli.
Zemlje članice NATO-a prethodno su u utorak potpisale protokole o pristupanju Finske i Švedske tom vojnom savezu.
Obe zemlje podnele su svoje prijave u maju, prekidajući tako dugogodišnje neutralne statuse, kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
– Ovo je dobar dan za Finsku i Švedsku i dobar dan za NATO. Sa 32 zemlje za stolom, bićemo još jači i naši građani će biti još bezbedniji dok se suočavamo sa najvećom bezbednosnom krizom u poslednjih nekoliko decenija – rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
08.10 – Kirilenko: Sudbinu Ukrajine odlučivaće region Donjecka
Ukrajinski guverner regiona Donjecka Pavlo Kirilenko saopštio je da je neophodna evakuacija 350.000 stanovnika ove oblasti da bi se spasli životi i omogućilo ukrajinskoj vojsci da bolje brani gradove od ruskog napredovanja, prenosi Gardijan.
– Sudbinu cele zemlje odlučivaće region Donjecka – rekao je guverner u Kramatrosku, administrativnom centru pokrajine i centru regionalnog štaba ukrajinske vojske, navodi britanski list.
Poziv je došao dan nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio pobedu u zauzimanju regiona Luganska.
Region Luganska i susednog Donjecka formiraju Donbas, industrijski basen na istoku Ukrajine koji ruske snage nameravaju da osvoje u celosti.
Još jedan grad regiona Donjecka, Slovjansk nasao se na putu ofanzive Moskve, a juče je bio pod neprekidnim ruskim bombardovanjem.
Gradonačelnik Vadim Ljah saopštio je da je “masovno granatiran” Slovjansk, grad koji je imao oko 107.000 stanovnika pre nego što su Rusi napali Ukrajinu pre više od četiri meseca, navodi britanski list.
Ukrajinska vojska je u nedelju povukla svoje trupe iz grada Lisičanska dok su ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i Putin saopštili da je zauzimanjem tog grada Moskva dobila kontrolu nad celim regionom Luganska.
08.06 – Moskva tvrdi da stanovnici Harkovske oblasti žele u Rusiju
Stanovnici Harkovske oblasti u Ukrajini voljni su da se prisajedine Rusiji, a privremena civilna administracija podržava to raspoloženje, tvrdi načelnik Privremene civilne uprave regiona Harkova Vitalij Gančev u izjavi za TAS S.
– Naša vlada to počinje da uviđa nakon što su su primećene proruski orijentisane težnje – rekao je Gančev.
Prema njegovim rečima, stanovnici ove oblasti se već u velikom broju raspituju za dobijanje ruskog državljanstva.
Ranije je Gančev saopštio da je oko 20 odsto Harkovske oblasti pod kontrolom ruskih snaga.
Kako je naveo, situacija u toj oblasti ostaje napeta, jer su mnoga naseljena mesta često granatirana od strane ukrajinske vojske.
On je dodao i da postoji visok rizik od ulaska i delovanja diverzantskih grupa u regionu, ali da nadležni organi ruskih vlasti rade na tome da se minimizira rizik za civilno stanovništvo, navodi TAS S.
08.04 – Britanija: Bitka za Slavjansk sledeće ključno ratište
Bitka za Slavjansk će verovatno biti sledeće ključno ratno poprište u borbi za Donbas, pošto su se ruske snage približile na 16 kilometara od ovog grada, saopštilo je Ministarstvo odbrane Velike Britanije, prenosi Gardijan.
Ruske snage se sada verovatno nalaze oko 16 km severno od Slavjanska, navodi se u najnovijem izveštaju britanske obaveštajne službe.
Postoji realna mogućnost da će bitka za Slavjansk biti sledeća ključna tačka u borbi za Donbas, dok Rusija nastavlja da konsoliduje svoju kontrolu nad Lisičanskom i Luganskom, dodaje se u izveštaju.
Na severu, Moskva je usmerila većinu preostalih raspoloživih jedinica iz istočne i zapadne grupe snaga na nastavak ofanzive u pravcu Izjuma, gde su tokom prošle nedelje, ruske snage najverovatnije napredovale do još pet kilometara suočene sa izuzetno odlučnim ukrajinskim otporom, navodi se u saopštenju britanskog ministarstva, prenosi Gardijan.
Najmanje dve osobe su poginule, a sedam je povređeno kada su ruske snage granatirale Slavjansk u regionu Donjecka, saopštio je u utorak načelnik ukrajinske donjecke regionalne vojne administracije Pavlo Kirilenko, preneo je CNN.
– Rusi ponovo namerno napadaju mesta na kojima su okupljaju civili. Ovo je čisti terorizam – napisao je Kirilenko u Telegramu, uz poziv stanovništvu da se evakuiše.
07.37 – Pale akcije Micuija i Micubišija posle izjave Medvedeva
Akcije japanskih kompanija Micui i Micubiši, koje su akcionari u projektu tečnog prirodnog gasa (TPG) Sahalin-2, pale su danas nakon što je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev zapretio Japanu da neće imati ni rusku naftu ni gas.
Akcije Micuija su pale za 5,7 posto, a Micubišija za 5,4 procenta do podnevne pauze na današnjem trgovanju na Tokijskoj berzi, prenosi Rojters.
Japan „neće imati ni naftu niti gas iz Rusije, kao ni učešće u TPG projektu Sahalin-2“, napisao je u utorak na društvenim mrežama Medvedev, koji je sada zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije.
Njegova poruka je bila reakcija na prethodnu izjavu japanskog premijera Fumija Kišide, koji je proteklog vikenda rekao da su se zemlje Grupe sedam (G7) složile da se cene ruske nafte ograniče na polovinu sadašnjeg nivoa.
Lideri G7 su se prošle nedelje dogovorili da istraže mogućnost uvođenje zabrane transporta ruske nafte koja bi bila prodata iznad određene cene u nastojanju da smanje prihode Moskve od izvoza energenata i iscrpu njena sredstva za finansiranje rata u Ukrajini, ali nisu spominjali konkretnu cifru ograničenja cene, dodaje Rojters.
Portparol japanske vlade Seiđi Kihara rekao je jutros da je upoznat sa izjavama Medvedeva, ali je odbio da ih komentariše. On je takođe odbio da potvrdi da li je G7 razgovarala o ciframa u vezi sa ograničenjem cena, rekavši samo da o „konkretnim limitima nivoa cena tek treba da se odlučuje i da će se o tome raspravljati među članicama G7“.
Rusija je u petak objavila dekret o preuzimanju potpune kontrole nad gasnim i naftnim projektom Sahalin-2 na dalekom istoku zemlje, što je potez koji bi mogao da izbaci iz projekta britanski Šel i japanske investitore.
Projekat Sahalin-2 je jedan od najvećih na svetu u oblasti TPG-a. Oko 60 posto proizvodnje TPG-a sa tog polja isporučuje se Japanu, po dugoročnim ugovorima.
Micui i Micubiši imaju udele u tom projektu od 12,5 posto i 10 procenata, respektivno.
07.15 – Prajs ne očekuje susret Blinkena i Lavrova na samitu G20
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs izjavio je da ne očekuje bilo kakav sastanak američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova na ovonedeljnom sastanku ministara spoljnih poslova G20 na Baliju.
Prajs je na redovnom brifingu za novinare u utorak rekao da očekuje da će članovi Grupe 20 govoriti protiv ruske invazije na Ukrajinu, prenosi Rojters.
– Nisam u poziciji da objašnjavam koreografiju predstojećeg samita, ali svakako ne bih očekivao bilo kakav susret sekretara Blinkena i ministra spoljnih poslova Lavrova – precizirao je Prajs.
06.57 – Lavrov: Svet da uloži napore u očuvanju međunarodnog prava
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pozvao je danas sve države da ulože napore u cilju očuvanja međunarodnog prava, pošto se, kako je naglasio, „svet razvija na komplikovan način“, prenosi Rojters.
Lavrov je ovo poručio na sastanku sa svojim vijetnamskim kolegom Bui Tan Sonom u Hanoju, u trenutku kada zapadne zemlje optužuju Rusiju za kršenje međunarodnog prava svojom invazijom na Ukrajinu, navodi britanska agencija.
Lideri Evropske unije pozvali su Moskvu da se pridržava odluke Međunarodnog suda pravde (MSP) koji je naložio 16.marta Ruskoj Federaciji da obustavi vojne operacije u Ukrajini.
– Vijetnam je ključni partner Rusije u Asocijaciji zemalja jugoistočne Azije, a odnosi dve zemlje su zasnovani na istoriji i njihovoj zajedničkoj borbi za pravdu – rekao je Lavrov na sastanku u Hanoju.
Vijetnam i Rusija imaju bliske veze još iz vremena Sovjetskog Saveza, a Hanoj do sada nije osudio ruski rat u Ukrajini, koji Moskva naziva „specijalnom operacijom“, prenosi Rojters.
Poseta ruskog ministra Vijetnamu dolazi u trenutku kada dve države obeležavaju 10. godišnjicu svog „sveobuhvatnog strateškog partnerstva“,a Lavrov bi nakon toga trebalo da otputuje u Indoneziju kako bi prisustvovao sastanku ministara inostranih poslova G20 (Grupa 20), koju čini 19 najrazvijenijih zemalja sveta, zajedno sa Evropskom unijom.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)