Cene prirodnog gasa širom sveta porasle su za 700 odsto, postajući pokretačka snaga u novom hladnom ratu, dok nestašica goriva preti recesijom.
Trenutno je prirodni gas najtraženija roba na svetu i ključni pokretač globalne inflacije. Vrednost ove robe beleži skok koji je ekstreman čak i po standardima turbulentnih tržišta, a iznosi oko 700 odsto u Evropi u odnosu na prošlu godinu, što gura kontinent na ivicu recesije.
Energetska kriza u srcu je nove ere sukoba velikih sila, toliko je intenzivna da se širom Zapada namere za borbu protiv klimatskih promena potiskuju u zadnji plan.
Sada je gas ono što je nekada bila nafta u oblikovanju geopolitike, i nema ga dovoljno.
Rat u Ukrajini podigao je krizu na novi nivo, oduzimanjem ključnih zaliha. Rusija smanjuje isporuke u Evropu čiji zvaničnici tvrde da svakako žele da prestanu kupovati energente od Moskve.
Borba za popunjavanje te praznine pretvara se u svetski stampedo, jer se zemlje utrkuju da osiguraju oskudne zalihe tečnog prirodnog gasa za predstojeću zimu na severnoj hemisferi.
Vlasti Nemačke tvrde da bi nestašice plina mogle izazvati kolaps, budući da se država suočava s neviđenom opasnošću da kompanije i potrošači ostanu bez struje.
Glavni gasovod Severni tok kojim se ruski gas prenosi u Nemačku trebao bi biti zatvoren 11. jula zbog održavanja, a sve je veći strah da ga Moskva možda neće ponovo otvoriti.
Lideri G7 traže načine da ograniče prihode koje Rusija osigura zahvaljujući prodaji gasa, što joj pomaže u finansiranju invazije na Ukrajinu, a siromašnije zemlje koje su izgradile svoje energetske sisteme na principu kupovine jeftinog gasa sada se bore da ga priušte.
Prirodni gas nekada se veoma brzo razmenjivao na fragmentiranim regionalnim tržištima, a sada, uprkos tome što se čini da se princip globalizacije povlači sa svetskih tržišta, gas ide u suprotnom smeru.
Cene gasa u Evropi i Aziji povećale su se za više od 60 posto, dok su nasuprot tome, u SAD-u cijene goriva pale za skoro 40 posto. Gas je jeftiniji u SAD-u iako je tokom ove godine već dva puta poskupio.
Zbog situacije na globalnim tržištima, države napuštaju svoje politike borbe protiv klimatskih promena i sada su spremne finansirati više projekata snabdevanja gasom. No, to neće biti dovoljno jer države van Rusije mogu pronaći samo delimična rešenja za energetsku krizu, te zato upozorenja o padu evropskih ekonomija izazvana krizom snabdevanja gasom svakim danom eskaliraju.
Bogate države poput Nemačke pokušavaju da se nose sa energetskom krizom, dok je ona za zemlje u razvoju već uzrokovala katastrofalne posedice.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)