Ovogodišnja sezona „Zvezda Granda” je završena, a rokeru iz Makedonije Aleksandru Josifovskom pobeda je izmakla za dlaku.
Njegov mentor Đorđe David pratio je uspone i padove svojih kandidata, a sada, kada su se emocije slegle, ističe da je pre svega ponosan na njih, te je poslao poruku svim mladim kolegama da, ukoliko ne planiraju da ostave srce na terenu, ne treba ni da ulaze u muzičke vode.
Kako se osećate sada, kada su se slegli utisci i emocije?
– Pre svega sam ponosan na Hanada Džehverovića, koji je na fantastičan način predstavio Zenicu i Bosnu kroz svoj repertoar. Vrlo sam ponosan na moja jedina dva predstavnika Makedonije u finalu, Andrijanu Petrušovsku i, naravno, fantastičnog Aleksandra Josifovskog, koga ja posle ovog finala zovem Aleksandar Veliki.
Videlo se da vam nije bilo dobro u samom finalu, proradile su emocije i bilo je i suza.
Jasno, mi smo stari, iskusni vukovi, koji znaju kako da se ponašaju. Kada shvatite da neko u koga ste ulagali svoje vreme i ljubav, da barem jedan od njih dolazi u tu situaciju da može da se izbori za pobedu, jednostavno ne možeš da se suzdržiš, jer on je predstavnik svega onoga što ja kao mentor zagovaram.
Jeste li očekivali da će Aleksandar dogurati toliko daleko s obzirom na to da je roker?
– Iskren da budem, nisam očekivao da će se tako dobro plasirati. Želeo sam da bude bar u najboljih četiri, a očigledno da je Makedonija veoma podržavala Aleksandra. Dobiti preko 13.000 glasova samo iz Srbije, koliko je Josifovski dobio, za mene je iznenađujuć broj, što znači da su se ljudi koji vole rok muziku probudili.
Planirate li da jednom snimite duet sa Aleksandrom Josifovskim?
– Za to je još rano, on prvo treba da poradi na svojoj karijeri, ali svakako ću ga ugostiti na svojim nastupima kada god on to bude bio u mogućnosti da uradi.
Šta ste mu prvo rekli nakon finalne večeri u „Zvezdama Granda”?
– Rekao sam mu da je sebi stavio krst na leđa i da ga tek čeka veliki posao.
Šta je on vama rekao?
– On se zahvaljivao. Rekao mi je da me voli najviše na svetu i citiram: „Ljubavi, da tebe nije bilo, nikada ne bi došlo do svega ovoga”.
Kakav je osećaj kada vam je neko toliko zahvalan?
– Jako sam ponosan, isto sam divne reči dobijao od mojih ostalih kandidata, ali i od drugih kojima nisam bio mentor, a koji su za mene imali reči hvale za podršku koju sam im pružao tokom takmičenja. Mislim da je moj najveći uspeh zapravo Branka Šaula, koja je prethodnih godina bila otpisana kao osoba koja nema sluha, a ove godine je došla do polufinala, što je veliki uspeh.
U finalu ste otkrili da je Josifovski imao problema sa alkoholom. Kako ste uspeli da od njega napravite ovo što je danas?
– Rekao sam da ne želim da radim sa njim ukoliko se ove godine ne posveti maksimalno takmičenju i ne ode na kliniku da primi blokatore. Jednostavno je stavio na vagu alkohol i nebo, jer muzika je nebo, i kao i svako normalan, odlučio se za nebo. On je dečko koji je bio ozbiljan alkoholičar, a onda je u kratkom vremenskom roku otvorio oči i pevao kao nikada do sada, kao sam đavo!
Da li je to zapravo veći uspeh nego ovaj u muzičkom smislu?
– To je njegova najveća pobeda u životu. On je tu neko ko je prevazišao sebe i neko ko treba da bude primer drugima koji imaju slične probleme. Ukoliko voliš muziku, ukoliko si posvećen onome što radiš, to treba da ti bude podstrek da pobediš sve probleme, bez obzira na to kojom vrstom muzike se baviš.
Imate li nešto što sebi zamerate i što ćete promeniti u narednoj sezoni?
– Sebi zameram preteranu emotivnost i što, kada ljude zavolim, dajem sebe bezrezervno, što nije uvek dobro za mene, ali ja ne mogu protiv toga. Kada sa nekim uđem u priču, ili uđem sto posto – ili ne ulazim. Ipak, verujem u dobrotu i da ona uvek pobeđuje.
Ko vam je od kandidata posebno prirastao srcu?
– Ima puno kandidata, ove sezone to je definitivno Miona iz Pariza, Andrijana Petrušovska, za koju se šalim sa svojom ženom da ćemo je usvojiti, naravno, Aleksandar Josifovski, Hanad Džehverović, Žarko Madžić, koji je ovog puta bio u Cecinom timu. Divno je što imam emocije i prema kandidatima koji nisu bili u mom timu, ima tu divnih momaka i devojaka, a najviše cenim one koji ostavljaju srce na terenu.
Pišu: Ines Grk, Dragana Stanković
OVAJ I MNOGE DRUGE TEKSTOVE ČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)