Nezavisno od godina, svaka osoba mora da vodi računa o sopstvenom mentalnom zdravlju, a psihoterapija bi, uprkos verovanju mnogih, trebalo da bude sasvim uobičajen tip pregleda.
Neretko, u osetljivom tinejdžerskom periodu, usled traumatičnih i loših iskustava, pa i iz čista mira, pojedina deca razviju probleme sa mentalnim zdravljem, a da toga nisu ni svesni.
Vi kao roditelj treba da činite sve što je u vašoj moći da detetu sačuvate zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno. Odrasla ste osoba, i svakako ćete biti svesniji da je detetu potrebna pomoć stručnjaka, nego što će dete biti svesno toga.
Ipak, imajte u vidu da uočavanje mentalnih i emocionalnih problema nije uvek najlakši zadatak. Deca o tome uglavnom ne žele da pričaju sa roditeljima, a vi potraga za simptomima je ponekad ozbiljan zadatak. Po ovim vidovima ponašanja možete uočiti da vapše dete ima određenih problema, a vi ne smete da se libite da ga, odvedete na razgovor sa stručnim licem.
Obratite pažnju i na ponašanje deteta nakon nekih događaja koji mogu da mu budu stresni, poput selidbe u novu sredinu, smrti bliske osobe, razvoda roditelja i slično.
Promene u ishrani ili spavanju
Ne smete da zanemarite činjenicu da je vaše dete iznenada promenilo svoje obrasce spavanja ili ishrane. Ovo je poprilično čest znak da dete ima neki problem. Preterano spavanje ili nedostatak sna, kao i promene u ishrani mogu ukazivati na depresiju, anksioznost ili poremećaj u ishran. U pitanju su stanja koja mogu da ostave posledice, pa je psihoterapija u ovim slučajevima, u najmanju ruku, korisna.
Promene u ponašanju
Burne reakcije, iznenadni plač, nasilno i agresivno ponašanje prema okolini ili prema sebi u vidu samopovređivanja, apsolutni su znakovi da je nekome potrebna pomoć. U tinejdžerskom periodu, dete može da pribegne i alkoholu, cigaretama i psihoaktivnim supstancama, kao načinu da pobegne od sopstvenih problema i problematične realnosti.
Veliki broj dece će problematičnim ponašanjem pokušati da skrene pažnju na sebe, nesvesnod a to radi na pogrešan način, pa nesvesno čak ni svoje potrebe da mu neko pomogne. Isti je slučaj i ako dete reaguje preterano emotivno i često plače.
Društvena izolacija
Ljudi su socijalna bića, a prirodna potreba za kontaktom je posebno izražena kod većine dece. Ukoliko se to iznenada proemni, bilo bi dobro da porazgovarate sa svojim detetom o tome da li postoji nekakav problem u njegovoj komunikaciji sa vršnjacima i društvom.
Društvena izolacija može da ukazuje an probleme poput depresije, anksioznosti ili zlostavljanja u školi ili društvu, čak i nasilja u ljubavnim ili prijateljskim odnosima. U pitanju su problemi koji mogu da ostave trajne posledice i da utiču na budućnost.
Fizički simptomi
Nije redak slučaj da se emocionalni problemi ispolje i fizičkim simptomima, kao što su glavobolje, bolovi u stomaku, dijareja i slično. Ovi simptomi mogu da se jave neposredno pre nego što će dete biti izloženo izvorima stresa ili onoga što mu stvara patnju, kao što je odlazak u školu ili susret sa nekom osobom. Ovo će vam ukazati na izvor njegovih problema.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)