Kako starimo, hod nam je sve sporiji, a naučnici su utvrdili zašto se to dešava.
Kod nekoga spor hod može nastati kao posledica problema s kostima, kičkom, neravnotežnom i slično, ali postoje i drugi razlozi, tvrde stručnjaci.
Nova istraživanja upućuju na to da sporiji hod iz godine u godinu može nastati i kao posledica kongitnivnog propadanja. Istraživanja su povezala spor hod sa smanjenjem desnog hipokampusa (dela mozga povezanog s pamćenjem), do čega dolazi kao posledica starenja.
Ipak, naučnici ističu da svi znaci kongnitivnog propadanja ne ukazuju nužno na kasniji razvoj demencije. Samo se kod 10 do 20 odsto ljudi u dobi od 65 ili više godina s blagim kognitivnim oštećenjem razvije demencija tokom sledeće godine, podaci su američkog Nacionalnog instituta za starenje.
– U mnogim slučajevima simptomi kognitivnog propadanja mogu da ostanu isti ili da se čak poboljšaju – objašnjavaju naučnici.
Nova studija koja je obuhvatila gotovo 17.000 odraslih osoba starijih od 65 godina otkriva da će se kod starijih ljudi koji iz godine u godinu hodaju oko 5 odsto sporije ili više, a istovremeno pokazuju i znakove sporije mentalne obrade podataka, najverovatnije javiti demencija.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopiju JAMA Network Open.
– Ovi rezultati ukazuju na značaj hoda u proceni rizika od demencije – napisala je autorka istraživanja Taja Koler.
Veći rizik za one koji hodaju sporije i istovremeno sporije obrađuju podatke
Studija je sedam godina pratila grupu Amerikanaca starijih od 65 godina i Australijanaa starijih od 70 godina. Svake druge godine se od učesnika studije tražilo da reše kognitivne testove kojima je mereno ukupno kognitivno propadanje mozga, pamćenje, brzina obrade podataka i verbalna funkcija.
Dvaput se svake druge godine od ispitanika tražilo da hodaju 3 metra. Rezultati su objedinjeni da bi se odredio tipičan tempo hoda osobe. Na kraju istraživanja, naučnici su ustanovili da je najveći rizik od razvoja demencije postojao kod osoba koje su bile sporije u obema kategorijama, dakle, ne samo da su hodale sporije, nego su pokazale i određene znakove kognitivnog propadanja, rekao je doktor Džo Vergese, profesor gerijatrije i neurologije na Medicinskom fakultetu Albert Ajnštajn, koji nije učestovao u istraživanju.
Vežbanje pomaže
Da bi se usporio proces smanjenja desnog hipokampusa, koji se razvija starenjem, preporučuju se aerobne vežbe koje mogu da povećaju veličini hipokampusa, povećavajući i neke aspekte pamćenja.
Trening aerobnih vežbi povećao bi volumen desnog prednjeg hipokampusa za 2 odsto, čime je zaustavljeno smanjenje tog organa povezanog sa starenjem za jednu do dve godine. Za vreme aerobnog vežbanja povećava se broj otkucaja srca i brzina disanja. U takve vežbe spadaju brzo hodanje, plivanje, trčanje, vožnja bicikla, ples i kikboks.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)