Ponos i dika grada Prijepolja, ali i cele Srbije, pevač Aco Pejović konačno je, nakon dugo godina, uspeo da dobije dozvolu za upravljanjem brodom, a baš na jednom takvom ekipa Objektiva je imala prilike da razgovara s njim.
Tim povodom popularni folker nam je otkrio da li je njegova supruga ljubomorna, kako se obično završava provod sa Lukasom i Marićem, te da li konzumira alkohol pre i posle nastupa.
Na koji način se braniš od obožavateljki?
– Ne branim se (smeh). Sve dok je to u granicama ukusa, nema potrebe za tim.
Neka od njih ti se i udvara, zar ne?
– Ima toga, ali meni je to slatko i simpatično.
Kako reaguješ?
– Zezam se. Zezamo se sve dok je to umesno.
Da li je to i tvojoj supruzi isto tako slatko, da li je ljubomorna?
– Nije. Mi smo već 30 godina u braku, tako da se navikla na mnoge stvari. Oguglala je na to, njoj to bude simpatično. Bilo je situacija da uzme telefon da nas slika zajedno. Odrasli smo ljudi, prošli smo toliko toga zajedno i imamo veliku decu. Apsurd bi bio da nam ljubomora predstavlja nešto u životu.
Da li je tvojoj deci ponekad bilo teško da razumeju tvoj posao?
– Na snimanju spota za pesmu “Neverna” bila je jedna scena, ne baš eksplicitna, ali u kojoj me je manekenka opkoračila i sedela mi u krilu. Odvijala se predigra, a moja ruka joj je išla ispod suknje. Kada smo prvi put pustili spot i gledali ga zajedno s decom, srednja ćerka je ustala i rekla: “Kako si ovo mogao da uradiš?” Nakon toga neko vreme, tačnije puna dva sata, nije htela da govori sa mnom. To je jedina scena zbog koje je ćerka bila ljuta na mene jer sam ja “to nešto sa nekom tamo ženom radio”. Kasnije joj je sve objašnjeno i uspela je da shvati.
Kako izgledaju tvoja druženja sa Sašom Matićem i Acom Lukasom?
– Izgledaju sjajno dok oni ne krenu da beže, a tada ja zaključavam kafanu. Onda progutam ključ i sad nema bežanja. Šalu na stranu, u poslednje vreme se slabije viđamo zbog velikih obaveza, ali svakodnevno se čujemo telefonom.
Ko je glavni za viceve?
– Obojica su duhoviti. Sale ima svoju foru pričanja viceva, a Lukas je sam od sebe duhovit. Dovoljno je da sediš, da ga gledaš, bilo šta da kaže, on nešto izvaljuje.
Pojedini pevači ne mogu da odrade svirku ako pre nastupa ne popiju koju čašicu žestine, kakva je situacija kod tebe?
– Potpuno ista (smeh). Ne pijem bocu viskija pre, ali u toku nastupa volim da pijem. Nekako mi godi. Ranije sam pio viski, sada se to svelo na vino, isključivo belo, zato što crno zatvara grlo i nemoguće je pevati nakon njega. Belo vino pijem u toku nastupa, i pre i posle, prija mi.
Voliš vino, imaš i svoju vinariju?
– Imam vinograd i kod kuće imam ozbiljnu vinoteku sa oko 1.800 boca. Ta vinoteka mi je odmor za oči (smeh).
Koliko si najviše boca popio u životu?
– Otprilike to budu dve, sad čega, ne bih ulazio u detalje.
Sećaš li se prvog pijanstva?
– Baš prvog ne, ali rano smo kao klinci počeli da cirkamo. Sećam se banatskog rizlinga. Kad se od toga ošašaviš, vrati te u treći razred, ne znaš gde si.
Kako se osećaš kada te publika toliko traži, gotovo dva koncerta si rasprodao na Tašu?
– Poseban je osećaj prodati jedan koncert, a kamoli dva. Sjajno je. Nije mi prvi put, a nadam se ni poslednji, da radim dva koncerta jedan za drugim.
Zakazaćeš onda sledeći put koncert na Ušću?
– Nemam tih pretenzija prema ušćima i velikim stadionima, ali o tom, potom. Možda to s godinama dolazi.
Imaš li neke rituale pred nastup?
– Ne, jer verujem u gospoda Boga, a ne u nekakve vradžbine, da li je mačka prešla put ili da li treba proći ispod merdevina. Ne volim to i ne razmišljam o tim stvarima.
Mnoge zvezde tvrde da se veliki koncerti ne isplate, zašto se danas oni priređuju?
– Ne znam ko to kaže, meni se lično isplati. Ne bih ni pravio koncerte da je drugačije. Sve što radim, radim da bi mi se isplatilo, i valjda je kruna karijere da napraviš dobar koncert koji će ti se isplatiti u svakom slučaju.
Piše: ALEKSANDAR DAČIĆ
Ovaj i druge zanimljive tekstove čitajte u današnjem broju štampanog Objektiva
BONUS VIDEO:
Komentari (0)