“Igrati fudbal kao Ronaldo ili kao Mesi” zapravo je izreka koja je nastala nakon “Igrati fudbal kao Pele”. Uz to treba računati da se ova druga u vreme fudbalske legende nije koristila toliko često, jer kako su i sami vatreni navijači uzvikivali i pevali na tribinama, “Jedan je Pele!”.
Edson Arantes do Nasimento, svima poznatiji kao Pele, jedan je od najboljih fudbalera svih vremena. On je sa brazilskom reprezentacijom osvojio tri titule prvaka sveta, tačnije 1958, 1962. i 1970. godine.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Svako ko je imao priliku da gleda ovog čoveka kako barata loptom na malim ekranima ili ko je imao sreće i na zelenom terenu, tvrdi da je on ubedljivo najbolji fudbaler svih vremena. Pele je u fudbalu, ne samom igrom i umećem u istoj, privlačio publiku na neki neobičan način, pa su se mnogi osećali kao da su hipnotisani dok ga gledaju šta sve radi sa loptom i kako druge igrače nervira u tome jer mnogima je njegov nivo igre bio nedostižan.
Pele je dva puta posetio glavni grad naše države
1969. godine je prvi put došao u Beograd, kada je sa svojim klubom “Santosom” bio na turneji po bivšoj Jugoslaviji, a odigrao je i nekoliko utakmica, pa čak i protiv “Crvene Zvezde”. Ta utakmica se završila remijem 3:3 i na stadionu Marakana je bilo preko 75.000 gledalaca.
Mediji su tu utakmicu opisali kao najčistiji fudbalski događaj jer su se videle sve mane i vrline dve različite škole: južnoamerička i srednjeevropska.
Drugi put je Pele boravio u Beogradu 1974. godine, kada je već uveliko bio legenda fudbala.
Isključenje sudije sa terena
Ako bismo se vodili logikom da nije ništa čudno kada pas ujede čoveka, već obrnuto, po istom principu nije ništa neobično da sudija isključi igrača, ali i te kako jeste kada se uloge zamene.
A jednom davno, upravo se to i desilo, verovali ili ne. Ova neobična priča odigrala se 17. jula 1968. godine u Bogoti. Tog dana, u glavnom gradu Kolumbije, gostovao je čuveni “Santos”, predvođen tada najboljim fudbalerom sveta, Peleom. Protivnik je bila olimpijska selekcija Kolumbije, koja se spremala za Igre u Meksiku sitiju.
Organizatori su platili pozamašnu sumu novca da Santos dođe kompletan. Stvari su počele da se komplikuju onog trenutka kada se sudija Giljermo Velaskez, zvani Ćato, “zakačio” sa Brazilcima. Prvo je priznao jedan gol Kolumbijcima, dok su gosti smatrali da je postignut iz ofsajda. Potom je isključio brazilskog igrača Limu koji nije želeo da ode sa terena, pa je morala da ga izvede policija.
Izlazeći sa terena, igrač je šutnuo sudiju, a ovaj mu je uzvratio udarcem u stomak. U 35. minutu Pele je smatrao da je nad njim napravljen penal, protestovao je mnogo snažnije nego što je sudija želeo da toleriše i dobio isključenje. Pele je srdito prihvatio odluku sudije, iako svedoci kažu da je uz aut-liniju rekao da sudija nije normalan. Čitava ekipa “Santosa” opkolila je sudiju.
Gurali su ga, šutirali, neko mu je udarcem čak zatvorio jedno oko… Spektakl je pratilo 60.000 gledalaca koji su stali na stranu Pelea, jer su naravno platili i želeli da vide njega, a ne sudiju.
Videvši da stvar izmiče kontroli i da svašta preti da se dogodi, rukovodici federacije Kolumbije odlučili su da na utakmici sudi jedan od pomoćnika i da se Pele vrati na teren.
Sudija Velaskez je, gotovo s terena, otišao u policijsku stanicu da prijavi napad, u čemu ga je podržao jedan advokat koji je gledao celu situaciju i ponudio mu se za pomoć. Stvar se zakomplikovala toliko da su igrači “Santosa” morali da ostanu u Kolumbiji dva dana duže nego što je bilo predviđeno. Bili su zadržani u nekom policijskom komesarijatu i na kraju platili 18.000 pesosa sudiji, uz izvinjenje.
Mnogo godina kasnije sudija Velaskez sreo se sa Peleom u Majamiju. Stavili su tačku na slučaj iz 1968, ali uz tvrdnju sudije da bi opet isključio Pelea, dok je Pele podsetio da je to bilo jedino isključenje u njegovoj karijeri, ali uz zahvalnost što je ušao u istoriju kao igrač koji je, iako indirektno, isključio sudiju.
Legendarni bivši sportista jedan je od najprepoznatljivijih ljudi na svetu, uprkos tome što se prestao aktivno da igra još 1977. godine.
Pele je, između ostalog, slavan i po tome što je osvojio tri Svetska prvenstva – jedini sportista koji je to postigao i što drži svetski rekord u broju datih golova – 1.281 gol na 1.363 utakmice za klub i reprezentaciju.
Peleova popularnost nadilazila je okvire sporta, čak i u vreme dok je još igrao, a s druge strane postoje priče koje mnogi možda nisu čuli o njemu, a između ostalih i zašto nikad nije igrao u evropskom klubu.
Njegovi kritičari tvrde da mu je činjenica što nikad nije igrao klupski fudbal u Evropi olakšala život.
Problem je u tome što je, za razliku od mnogih drugih brazilskih igrača, slavnih ili manje slavnih, Peleu na vrhuncu slave bukvalno bilo zabranjeno da se preseli u inostranstvo.
Fudbalski klub “Santos” odbijao je ponude klubova kao što su Real Madrid i Milan u vreme kad igrači nisu mogli previše da utiču na to gde će igrati.
Pritisak da se on zadrži u Brazilu potekao je čak i iz viših staleža vlade: tadašnji predsednik Žanio Kvadros je 1961. godine izdao uredbu kojom je Pele proglašen “nacionalnim blagom” koje ne sme da se “izvozi”.
Brazilska legenda na kraju je ipak igrala u nekom inostranom klubu, ali tek 1975. godine, kad se pridružio američkom klubu “Njujork Kosmos”.
Pele je poneo kapitensku traku brazilske fudbalske reprezentacije samo jednom u karijeri – uvek je odbijao da bude kapiten, i u klubu i u reprezentaciji.
Izuzetak je bio dan kad je zaigrao za Brazil u 50. godini. To se desilo 1990. godine, 19 godina pošto se povukao iz nacionalne reprezentacije.
Odigrao je prijateljsku utakmicu Brazil protiv “ostatka sveta” u Milanu, organizovanu u čast njegovog 50. rođendana – Pele je igrao prvih 45 minuta.
Iako je Brazil poražen sa 2:1, o ovoj utakmici se dugo pričalo, ali iz drugog razloga: napadač Fluimensea Rinaldo imao je šansu da Peleu namesti gol, ali je šutirao iz daljine umesto da prosledi loptu veteranu kog u tom trenutku niko nije čuvao na meču organizovanom u njegovu čast.
Pele je na terenu briljirao, ali je i te kako umeo da čuva fudbalsku mrežu
U stvarnom životu, slavni Brazilac je bio određen kao zamena za golmana i u klubu i u reprezentaciji, u vreme kad su timovi smeli da imaju samo jednu izmenu po utakmici.
Zapravo je u karijeri navukao rukavice i stao između stativa četiri puta za Santos, uključujući i polufinale brazilskog kupa 1964. godine.
Njegov tim je dobio sve te utakmice, a Pele nije primio čak nijedan gol.
Neponovljivi Brazilac se nikada nije kandidovao za predsednika Brazila, ali je tri godine bio ministar sporta tokom 90-ih. 1990. godine izjavio je za inostranu štampu da razmišlja da se kandiduje za brazilskog predsednika na izborima 1994. godine.
To se nikad nije desilo, ali je Pele iste decenije ušao u politiku: od 1995. do 1998. godine bio je brazilski ministar za sport i zalagao se za zakon koji je profesionalnim fudbalerima davao veću moć u pregovorima sa klubovima, čime je želeo da izdejstvuje ono za šta je njegova fudbalska generacija bila uskraćena.
Godine su prolazile, Peleova fudbalska karijera je odavno završena, a nakon nje, umesto sa protivničkim igračima, čuveni fudbaler se suočio sa bolešću i nekoliko puta završavao u bolnici. Prošle godine mu je uklonjen tumor, a zatim je, početkom ove godine, dobio infekciju urinarnog trakta. Prema poslednjim saopštenjima njegovih lekara, fudbaler je klinički stabilan.
Iako se već godinama svom snagom bori da svoje zdravstveno stanje održi stabilnim, ono što je sigurno jeste da se on zapravo nikada nije ni borio na terenu, već se igrao sa loptom i protivnicima jer Peleu je fudbal bio u krvi.
Piše: Milica Milenković
BONUS VIDEO:
Sjajan tekst samo nastavite ovako!
Симпатичне занимљивости